Пређи на садржај

Марија Клара Ајмарт

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Клара Ајмарт, удата Милер
Датум рођења(1676-05-27)27. мај 1676.
Место рођењаНирнберг, Свето римско царство
Датум смрти29. октобар 1707.(1707-10-29) (31 год.)
Место смртиНирнберг, Свето римско царство
РодитељиGeorg Christoph Eimmart

Марија Клара Ајмарт (Нирнберг, 27. мај 1676 — Нирнберг, 29. октобар 1707), била је немачка астрономка, граверка и дизајнерка. Била је ћерка и помоћница Георга Кристофа Ајмарта Млађег.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Марија Клара Ајмарт била је немачка астрономка рођена у Нирнбергу.[2] Била је ћерка сликара, гравера и астронома аматера Георга Кристофа Ајмарта Млађег, који је такође био директор Нирнбершке академије уметности, Малеракадемије, од 1699. до 1704.[3][4][5] Њен деда, Георг Кристоф Ајмарт Старији, такође је био гравер и сликар портрета, мртвих природа, пејзажа и историјских тема.[6]

Професија оца Марије Кларе Ајмарт била је уносна, а сву зараду је трошио на куповину астрономских инструмената и на изградњу (1678.) приватне опсерваторије на нирнбершком градском зиду.[7][8] Био је марљив посматрач и објављивао је своје резултате у разним мемоарима и научним актима.

Због снаге занатске традиције у Немачкој, Марија Клара Ајмарт је успела да искористи прилику да се обучи као шегрт код свог оца.[9] Преко њега је стекла широко образовање из француског, латинског, математике, астрономије, цртања и гравирања. Њене вештине гравера омогућиле су јој да помаже оцу у његовом раду, а постала је позната по својим приказима месечевих фаза.[10] Поред тога, илустровала је цвеће, птице и класичне теме, али већина ових слика је изгубљена.[11] Године 1706. Ајмартова се удала за Јохана Хајнриха Милера (1671-1731), очевог ученика и наследника, који је 1705. постао директор опсерваторије Ајмарт.[12] Милер је такође предавао физику у нирнбершкој гимназији, где је Ајмартова помагала свом мужу. Милер је био толико под утицајем породичне љубави према астрономији да је постао вредан аматер, а потом и професор у Алторфу, где је користио своју вештину у приказивању комета, сунчевих пега и лунарних планина уз помоћ Марије Кларе. У првим годинама њихове везе, њихови сарадници су били два брата Рост, који су били романописци и астрономи, и Допелмајер, историчар астрономије. Године 2012. Маркус Хајнц из Државне библиотеке у Берлину открио је две њене слике потпуног помрачења Сунца које је виђено у Нирнбергу 1706. За њих се знало да су постојале, али се такође сматрало да су изгубљене. Ове слике се одлично слажу са текстуалним описима догађаја и сада су од великог научног значаја, будући да су јединствени приказ соларне короне од стране обученог астронома током Маундеровог минимума.[13]

Само годину дана након удаје, Марија Клара Ајмарт умрла је на порођају у Нирнбергу.[14]

Астрономске илустрације

[уреди | уреди извор]

Ајмарт је најпознатија по својим тачним астрономским илустрацијама направљеним бледим пастелним бојама на тамноплавом картону. Између 1693. и 1698. године, Ајмарт је направила преко 350 цртежа месечевих фаза.[15] Ова колекција цртежа, направљена искључиво из посматрања кроз телескоп, носила је назив Micrographia stellarum phases lunae ultra 300. Дванаест од њих је дато Луиђију Фердинанду Марсиљију, научном сараднику њеног оца, а десет је преживело у Болоњи, заједно са три мање студије на браон папиру.[16] Њена непрекидна серија приказа постала је основа за нову лунарну мапу.[1] Године 1706, Ајмарт је направила две илустрације потпуног помрачења у Нирнбергу. Ту су и неки цртежи планета и комета.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Уочена фаза Месеца
    Уочена фаза Месеца
  • Друга фаза Месеца
    Друга фаза Месеца
  • Илустрација пуног месеца
    Илустрација пуног месеца
  • Фазе Меркура које је посматрао Јоханес Хевелијус
    Фазе Меркура које је посматрао Јоханес Хевелијус
  • Фазе Венере
    Фазе Венере
  • Аспект Марса
    Аспект Марса
  • Аспект Јупитера
    Аспект Јупитера
  • Аспект Сатурна
    Аспект Сатурна
  • Комете
    Комете
  • Параселена и Пархелион
    Параселена и Пархелион
  • Астрономске илустрације
    Астрономске илустрације

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Schiebinger, Londa (1991). The mind has no sex? : women in the origins of modern science (1st Harvard pbk. изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674576254. 
  2. ^ Schiebinger, Londa (1991). The mind has no sex? : women in the origins of modern science (1st Harvard pbk. изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674576254. 
  3. ^ Jeffares, Neil. „Maria Clara Eimmart”. Dictionary of pastellists before 1800. Приступљено 2. 6. 2013. 
  4. ^ eds, Marilyn Ogilvie; Joy Harvey (2000). The biographical dictionary of women in scienceНеопходна слободна регистрација. New York [u.a.]: Routledge. ISBN 978-0-415-92038-4. 
  5. ^ Bryan, Michael (1886). Dictionary of Painters and Engravers: biographical and critical. London: George Bell and Sons. 
  6. ^ Schiebinger, Londa (1991). The mind has no sex? : women in the origins of modern science (1st Harvard pbk. изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674576254. 
  7. ^ eds, Marilyn Ogilvie; Joy Harvey (2000). The biographical dictionary of women in scienceНеопходна слободна регистрација. New York [u.a.]: Routledge. ISBN 978-0-415-92038-4. 
  8. ^ eds, Marilyn Ogilvie; Joy Harvey (2000). The biographical dictionary of women in scienceНеопходна слободна регистрација. New York [u.a.]: Routledge. ISBN 978-0-415-92038-4. 
  9. ^ eds, William W. Payne; H.C. Wilson (1898). „Maria Clara Muller”. Popular Astronomy Vol. 6. Minnesota: Goodsell Observatory of Charleton College. 
  10. ^ Schiebinger, Londa (1991). The mind has no sex? : women in the origins of modern science (1st Harvard pbk. изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674576254. 
  11. ^ Jeffares, Neil. „Maria Clara Eimmart”. Dictionary of pastellists before 1800. Приступљено 2. 6. 2013. 
  12. ^ Hayakawa, H.; Lockwood, M.; Owens, M.J.; Sôma, M.; Besser, B.P.; van Driel‐Gesztely, L. (јануар 2020). „Graphical Evidence for the Solar Coronal Structure during the Maunder Minimum: Comparative Study of the Total Eclipse Drawings in 1706 and 1715”. J. Space Weather and Space Climate (на језику: енглески). 11: 1. ISSN 2115-7251. doi:10.1051/swsc/2020035 Слободан приступ. 
  13. ^ Schiebinger, Londa (1991). The mind has no sex? : women in the origins of modern science (1st Harvard pbk. изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674576254. 
  14. ^ Schiebinger, Londa (1991). The mind has no sex? : women in the origins of modern science (1st Harvard pbk. изд.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674576254. 
  15. ^ Jeffares, Neil. „Maria Clara Eimmart”. Dictionary of pastellists before 1800. Приступљено 2. 6. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hans Gaab: Zum 300. Todestag von Maria Clara Eimmart (1676–1707). In: Regiomontanusbote. 20, 4/2007, S. 7–19.
  • Hans Gaab: Maria Clara Eimmart. Eine Nürnberger Astronomin. In: Nadja Bennewitz, Gaby Franger: Geschichte der Frauen in Mittelfranken. Alltag, Personen und Orte. Ars vivendi, Cadolzburg 2003, S. 145–152.
  • Ronald Stoyan: Die Nürnberger Mondkarten. Teil 1: Die Mondkarte von Georg Christoph Eimmart (1638–1705) und Maria Clara Eimmart (1676–1707). In: Regiomontanusbote. 14, 1/2001, S. 29–39.
  • Adolf Wißner (1959), "Georg Christoph Eimmart", Neue Deutsche Biographie (NDB) (in German) (Berlin: Duncker & Humblot) 4: 394–394, (full text online)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Клара_Ајмарт&oldid=27895198”