Миливоје Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миливоје Марковић
Датум рођења(1930-09-15)15. септембар 1930.
Место рођењаЏигољ
 Краљевина Југославија
Датум смрти23. новембар 1996.(1996-11-23) (66 год.)
Место смртиБеоград
 СР Југославија

Миливоје Марковић (Џигољ код Прокупља, 15. септембар 1930Београд, 23. новембар 1996) био је српски књижевни критичар, новинар, есејиста, романсијер, песник и антологичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у родном месту Џигољу (1937—1941), гимназију учио у Прокупљу и Загребу (1942—1952), с прекидом (1942—1945), а Југословенску књижевност и српскохрватски језик завршио је на Филозофском факултету у Загребу (1952—1958). Радио је као новинар у „Топличким новинама“ у Прокупљу (1959), а по повратку из војске био референт за културу на Радничком универзитету у Прокупљу, професор у Техничкој школи у Прокупљу и директор Центра за културу Ниша (1970—1974). Од 1974. до пензионисања главни је уредник издавачке куће „Минерва“ у Суботици са седиштем у Београду.

Поезијом, књижевном критиком, есејистиком и прозом почео је да се бави од 1954. године. Подједнако је проучавао српски, хрватски и словеначки савремени роман. Објавио је више избора српских приповедача у разним часописима.

Умро је 23. новембра 1996. године у Београду.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Драинчева океанија, 1972.
  • Хаос и поплава светлости, 1972,
  • Време отпора, 1975,.
  • Песма као изазов, 1976,
  • Дијалог с временом, 1976,
  • Простори реализма, 1981,
  • Раскршћа романа, 1982,
  • Орфејеви сапутници, 1985,
  • Преиспитивања: Информбиро и Голи оток у југословенском роману, 1986,
  • Нова раскршћа романа, 1987,
  • Отворена жаришта, 1990,
  • Митологија и стварност, 1990,
  • Сами против себе, 1991,
  • Заборављена будућност, 1992,
  • Политика као терор, 1995,
  • Вероникина марама, 1995.
  • Књижевна обмана, 1999.

Романи[уреди | уреди извор]

  • Последњи дан, 1988,
  • Дани као године, 1990.
  • Човек није сам, 1993,

Антологије[уреди | уреди извор]

  • Књига приповедака млађих југословенских писаца (више издања ), 1975,
  • Новија српска приповетка, часопис „Могућности“, бр. 7-8-9, Сплит, 1983,
  • Антологија послератне српске поезије, 1993,
  • Антологија српске поезије двадесетог века, 2000,

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Планетаријум, 1997,

Литература[уреди | уреди извор]

  • Б. Јовановић: Словеначки писци и књиге (Време отпора), Борба, 13. март 1976,
  • Благоје Глозић: Велико песничко коло (Орфејеви сапутници), Народне новине, 11 - 12. јануар 1986,
  • Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, 2011. стр 144,