Пређи на садржај

Милорад Комраков

С Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Комраков
Лични подаци
Датум рођења(1955-06-07)7. јун 1955.(69 год.)
Место рођењаВршац, НР Србија, ФНР Југославија
Породица
Деца2

Милорад Комраков (Вршац, 7. јун 1955) српски је новинар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука Универзитета у Београду.[1]

Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у.[1]

Био је председник Удружења новинара Србије од 13. јуна 1996. до 28. октобра 2000. године. Одлуком Суда части искључен је из удружења 8. фебруара 2001. године.

Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду.[2]

Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удружење новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић”. Године 1996. Удружење новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио-телевизије Србије.[1]

Објављене књиге

[уреди | уреди извор]
  • „Мој шести октобар” (2009)
  • „Пети октобар у РТС-у” (2010)
  • „Бомбардовање РТС – моја истина” (2019)
  • „Лов на пети октобар” (2021)
  • „Убица из Вухана” (2021)
  • „Маске су брзо спале” (2021)
  • „Корона се отргла контроли” (2021)
  • „Тајне Титаника” (2022)

Референце

[уреди | уреди извор]