Пређи на садржај

Милош Ћирић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милош Ћирић
Лични подаци
Датум рођења1931.
Место рођењаДеспотово, Србија, Краљевина Југославија
Датум смрти1999.
Место смртиБеоград, Србија, СРЈ
Уметнички рад
Пољеграфика, типографија, графички дизајн, хералдика
Најважнија дела
Графички знак и симбол;Летопис симбола

Милош Ћирић (Деспотово, 1931. – Београд, 1999) био је српски ликовни уметник и професор Универзитета уметности у Београду чије су области интересовања биле слободна графика, графичка идентификација, писмо, оглашавање, графика књиге, графичка анимација, просторна графика и хералдика.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Супруг Иде Ћирић, отац Растка и Вукана Ћирића.[2]

На Академији примењених уметности у Београду дипломирао је 1954. а магистрирао 1959. код проф. Михаила С. Петрова. Био је члан УЛУПУДС од 1959, а УЛУС од 1962. године.

Аутор изузетно обимног дела: пројектовао је више од 1000 заштитних знакова, десетак градских грбова, око 20 библиофилских и уникатних књига и исто толико ауторских пројеката писама, велики број плаката и других радова из области графичког дизајна. Најважнији радови: Изложба „Робија — школа револуционара“, Београд — Сремска Митровица, 1963: Студија писма: „Ћирићица“, Београд, 1970/72; Графичке комуникације ВМА, Београд, 1976/77; Повеља посвећена Светосавском храму, 1985.

Врхунац његових истраживања је „Летопис симбола“ 1–5, петотомни хронолошки лексикон визуелних симбола са тла Балкана, на 2500 страна и са више од 10.000 илустрованих прилога (2009).

Био је редовни професор Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графички дизајн. Оснивач и професор предмета Графичке комуникације. На ФПУ од 1964. до 1997. Шеф Катедре од 1974. до 1975.

Самосталне изложбе: Београд, 1961, 1965, 1968, 1971, 1982, 1986; Зрењанин, 1964, 1969; Суботица, 1964; Бол на Брачу, 1967; Нови Сад, 1967; Скопље, 1972; Прибој, 1977; Столац, 1981.

Године 1999, на Факултету примењених уметности установљена је награда „Фонда Милош Ћирић“ за најбољег студента у области графичког дизајна. Од 2004. на ФПУ се крајем октобра месеца одржава манифестација „Ћирини Дани“ Милошу Ћирићу у част.

Одабране награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Златно перо Београда, 1964;
  • Велика плакета Универзитета уметности у Београду, 1983;
  • Велика награда Републичке заједнице за културу, 1987;
  • Награда за животно дело, УЛУПУДС, Београд, 1998.

Главне монографије

[уреди | уреди извор]
  • Графичка идентификација 1961–1981, СКЗ, Београд, 1982;
  • Графичке комуникације 1954–1984, „Вајат”, Београд, 1986;
  • Хералдика 1, уџбеник, Универзитет уметности, Београд, 1983. (друго издање 1988);
  • Грб града Београда, „Цицеро”, Београд, 1991;
  • Графички знак и симбол (постхумно), „Прометеј” и ФПУ, 2001;
  • Летопис симбола 1–5, Универзитет уметности, 2009.

Бибилофилске и уникатне књиге

[уреди | уреди извор]
  • Споменици, 1961, 10 дрвореза, тираж 10
  • Корњаче, 1961, линорези и офсет отисци, тираж 10
  • Имена, 1961, 10 дрвореза и линореза, тираж 10
  • Девет триптихона, 1962, 10 линореза, тираж 36
  • Бели терор, 1963, 9 дрвореза и линореза, тираж 10
  • Жар птица велеграда, 1965, 8 линореза, тираж 20
  • Родослов, 1968, 12 страна, темпера, 20x41 cm
  • Војници, 1969, темпера, 6 страна, 29x36 cm
  • Ратник, 1970, темпера,10 страна
  • Ни црно ни бело ни јесте ни није, 1971, туш и темпера
  • Печати, 1972, 10 линореза, тираж 12

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милош Ћирић (1931—1999) (биографија), Пројекат Растко
  2. ^ Ида Ћирић - Илустрације: Ретроспективна изложба илустраторке Иде Ћирић (1932—2007) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2016), Музеј примењене уметности, Београд, 12. фебруар – 10. март 2009.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]