Мирослав Радовић

Мирослав Радовић
Мирослав Радовић
	Радовић у дресу Легије 2011.
Лични подаци
Пуно име	Мирослав Радовић
Датум рођења	16. јануар 1984. (40 год.)
Место рођења	Горажде, СФРЈ
Висина	1,82
Позиција	Офанзивни везни / крило
Јуниорска каријера
; 2000—2001; 2001—2003	Младост Рогатица; Мачва Шабац; Телеоптик
Сениорска каријера*
Године	Клуб
2003—2006; 2006—2015; 2015; 2016; 2016; 2016—2019	Партизан; Легија Варшава; Хебеи; Олимпија Љубљана; Партизан; Легија Варшава
Репрезентативна каријера
2004—2006	Србија до 21
	* Датум актуелизовања: 26. јун 2019.

Мирослав Радовић (Горажде, 16. јануар 1984) бивши је српски фудбалер.

Каријера[уреди | уреди извор]

Радовић је почео своју сениорску каријеру у Партизану. Уписао је један наступ у групној фази у Лиги шампиона у сезони 2003/04, против Порта, који је у тој сезони освојио ово такмичење.^[1] Дана 25. фебруара, 2005. године, Радовић је постигао победоносни гол против Дњепра у шеснаестини финала Купа УЕФА.^[2]

Радовић је наступао за Легију из Варшаве од 2006. до 2015. Са њима је освојио две титуле првака Пољске, као и четири Купа и један Суперкуп, а у сезони 2013/14. је проглашен за најбољег фудбалера Екстракласе.^[3] Радовић је током тих осам и по година на 329 утакмица постигао 77 голова.

Током 2015. Радовић је наступао у другој лиги Кине за Хебеи код тренера Радомира Антића.^[4] У фебруару 2016. се вратио у Европу и постао члан Олимпије из Љубљане.^[5] Остао је са њима до краја сезоне, и помогао тиму да постане првак Словеније. За Олимпију је одиграо 14 утакмица и дао два гола.

У јуну 2016. Радовић се вратио у Партизан.^[6] Међутим Радовић је у истом прелазном року, након само 76 дана, напустио „црно-беле” и вратио се у Легију из Варшаве.^[7] У свом другом мандату у Хумској је одиграо девет утакмица и постигао два гола: Јавору у Ивањици и Раду у Хумској. Против Грађевинара је, у одсуству Саше Илића, носио и капитенску траку. У дресу Легије је провео три сезоне, да би у јуну 2019. напустио клуб.^[8]