ФК Рад
| ФК Рад | |||
|---|---|---|---|
| Пуно име | Фудбалски клуб Рад Београд | ||
| Надимак | Грађевинари | ||
| Основан | 1958. | ||
| Стадион | Стадион Краљ Петар Први, Београд | ||
| Капацитет | 3.919[1] | ||
| Лига | Прва Београдска лига група Ц | ||
| 2024/25. | Београдска зона, 15. од 16 | ||
| Веб-сајт | fkrad | ||
| |||
ФК Рад је српски фудбалски клуб из Београда. Тренутно се такмичи у Првој Београдској лиги група Ц, петом такмичарском нивоу српског фудбала.
Историја
[уреди | уреди извор]
Фудбалски клуб Рад основан је 1958. године од стране грађевинске компаније Рад, преузимањем малог локалног клуба Развитак који се такмичио у најнижем рангу.[2] Дуго година Рад је играо у нижим лигама, све до 70-их година прошлог века када почиње период успона. Клуб је 1973. године ушао у Другу савезну лигу и постао стабилан члан овог ранга такмичења. Већ 80-их година Рад улази у Прву савезну лигу где бележи неке од својих највећих резултата.[2] У највишем рангу остаје све до сезоне 2002/03. када поново на кратко испада у Другу лигу. Од сезоне 2008/09, Рад је са мање или више успеха, стални члан елитног ранга такмичења.[2]
У сезони 1988/89 клуб осваја 4. место у Првој савезној лиги чиме је изборио своје прво учешће у европским куповима.[2] Мало среће фалило је да се те 1989. године избаци из Купа УЕФА чувени грчки Олимпијакос. Утакмицу у Пиреју је победио Олимпијакос резултатом 2:0, а на Бањици су славили Грађевинари са 2:1. Исти успеси поновљени су и у сезони 2010/11. када клуб поново осваја 4. место у Суперлиги Србије и пласман у квалификације за УЕФА Лигу Европе, а клуб овог пута стиже до другог кола квалификација.[2]
У сезони 2020/21. Рад је заузео 15. место и након тринаест сезона у Суперлиги Србије испао у нижи ранг.[3] Током сезоне 2022/23, клуб је завршио као последњи у Првој лиги и први пут после 50 година пао у трећи ранг такмичења.[4] У сезони 2023/24 клуб је завршио као последњи у Српској лиги Београд, што је довело до испадања у Београдску зону, четврти ранг.[5]
Међутим, током сезоне 2024/25, Рад је био санкционисан забраном регистрације нових играча због неизмирених дуговања, што је додатно погоршало њихову ситуацију. Као резултат тога, клуб није успео да избегне треће узастопно испадање, завршивши сезону са свим поразима, осим два победе које су додељене службеним путем. Укупно су примили 170 голова, што је довело до испадања у Прву београдску лигу, пети ранг српског фудбала.[6]
Након великог пада у нижерангова такмичења, ФК Рад је покушао да ојача тим ангажовањем бивших играча као што су Андрија Калуђеровић, Милан Смиљанић, Владимир Волков, Дејан Лекић, Милан Перендија, Дарко Бједов, Саша Јовановић, Остоја Стјепановић и Андрија Павловић, чија искуства и позната имена треба да помогну клубу у повратку на виши ниво српског фудбала.[7]
Стадион
[уреди | уреди извор]Своје домаће утакмице игра на стадиону Краљ Петар Први на Бањици у Београду. Капацитет стадиона је око 4.000 места. Прва званична утакмица на овом стадиону је одиграна 13. августа 1977. између домаће екипе Рада и македонског тима Брегалница из Штипа, а Рад је победио са 2:0. Први стрелац на овом стадиону је био Драган Кокотовић у 19-ом минуту овог меча.[8]
Новији резултати
[уреди | уреди извор]| Сезона | Ранг | Лига | Позиција | ИГ | Д | Н | П | ГД | ГП | ГР | Бод | Куп |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2006/07. | 2 | Прва лига Србије | 5. | 38 | 18 | 8 | 12 | 52 | 34 | +18 | 62 | Шеснаестина финала |
| 2007/08. | 2 | Прва лига Србије | 4. |
34 | 16 | 9 | 9 | 50 | 34 | +16 | 57 | Шеснаестина финала |
| 2008/09. | 1 | Суперлига Србије | 8. | 33 | 7 | 15 | 11 | 27 | 35 | -8 | 36 | Осмина финала |
| 2009/10. | 1 | Суперлига Србије | 8. | 30 | 10 | 7 | 13 | 38 | 39 | -1 | 37 | Шеснаестина финала |
| 2010/11. | 1 | Суперлига Србије | 4. | 30 | 14 | 10 | 6 | 38 | 21 | +17 | 52 | Осмина финала |
| 2011/12. | 1 | Суперлига Србије | 10. | 30 | 10 | 7 | 13 | 33 | 31 | +2 | 37 | Шеснаестина финала |
| 2012/13. | 1 | Суперлига Србије | 7. | 30 | 12 | 8 | 10 | 32 | 30 | +2 | 44 | Четвртфинале |
| 2013/14. | 1 | Суперлига Србије | 14. | 30 | 8 | 5 | 17 | 19 | 37 | -18 | 29 | Шеснаестина финала |
| 2014/15. | 1 | Суперлига Србије | 6. | 30 | 13 | 4 | 13 | 33 | 38 | -5 | 43 | Четвртфинале |
| 2015/16. | 1 | Суперлига Србије | 12. | 37 | 9 | 13 | 15 | 40 | 47 | -7 | 27 (40) | Шеснаестина финала |
| 2016/17. | 1 | Суперлига Србије | 11. | 37 | 11 | 9 | 17 | 29 | 45 | -16 | 25 (42) | Осмина финала |
| 2017/18. | 1 | Суперлига Србије | 13. | 37 | 10 | 6 | 21 | 40 | 64 | -24 | 26 (36) | Осмина финала |
| 2018/19. | 1 | Суперлига Србије | 13. | 37 | 7 | 12 | 18 | 22 | 44 | -22 | 23 (33) | Шеснаестина финала |
| 2019/20. | 1 | Суперлига Србије | 15. | 30 | 4 | 3 | 23 | 23 | 63 | -40 | 15 | Шеснаестина финала |
| 2020/21. | 1 | Суперлига Србије | 15. |
38 | 14 | 6 | -18 | 44 | 57 | -13 | 48 | Осмина финала |
| 2021/22. | 2 | Прва лига Србије | 11. | 37 | 13 | 9 | 15 | 40 | 41 | -1 | 48 | Четвртфинале |
| 2022/23. | 2 | Прва лига Србије | 16. |
37 | 5 | 15 | 17 | 37 | 63 | -26 | 30 | Шеснаестина финала |
| 2023/24. | 3 | Српска лига Београд | 16. |
30 | 4 | 4 | 22 | 20 | 63 | -43 | 10 (-6) | Претколо |
| 2024/25. | 4 | Београдска зона | 16. |
30 | 4 | 4 | 22 | 20 | 63 | -43 | 10 (-6) | Претколо |
ФК Рад у европским такмичењима
[уреди | уреди извор]| Сезона | Такмичење | Коло | Држава | Клуб | Дом. терен | Гос. терен | Укупно |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1989/90. | УЕФА Куп | 1. коло кв. | Олимпијакос | 2:1 | 0:2 | 2:3 | |
| 1991. | Митропа куп | Групна фаза | Пиза | 0:6 | 3. од укупно 3 места у групи Б | ||
| Бохемијанс Праг | 0:2 | ||||||
| 2011/12. | УЕФА Лига Европе | 1. коло кв. | Тре Пене | 6:0 | 3:1 | 9:1 | |
| 2. коло кв. | Олимпијакос Волос | 0:1 | 1:1 | 1:2 | |||
Историја скоријих тренера
[уреди | уреди извор]Списак скоријих тренера првог тима Рада:[9]
Игор Савић (јануар 2023 –)
Богдан Корак (септембар 2022 – децембар 2022)
Бранко Мирјачић (март 2022 – септембар 2022)
Зоран Рендулић (септембар 2021 – март 2022)
Драган Ивановић (јул 2021 – септембар 2021)
Милан Милановић (октобар 2020 – мај 2021)
Зоран Његуш (септембар 2020 – октобар 2020)
Бранко Мирјачић (јун 2020 – септембар 2020)
Марко Мићовић (децембар 2019 – јун 2020)
Драган Радојичић (август 2019 – децембар 2019)
Богдан Корак (април 2019 – август 2019)
Звездан Милошевић (фебруар 2019 – април 2019)
Драган Стевановић (новембар 2018 – фебруар 2019)
Зоран Милинковић (фебруар 2018 – новембар 2018)
Слађан Николић (јануар 2018 – фебруар 2018)
Гордан Петрић (јул 2017 – октобар 2017)
Небојша Петровић (август 2016 – јун 2017)
Александар Јањић (јун 2016 – август 2016)
Милан Милановић (јул 2014 – април 2016)
Стеван Мојсиловић (март 2014 – јун 2014)
Александар Јанковић (децембар 2013 – март 2014)
Небојша Петровић (новембар 2013 – децембар 2013)
Марко Николић (март 2012 – јун 2013)
Небојша Вигњевић (октобар 2011 – фебруар 2012)
Милан Босанац (септембар 2011 – октобар 2011)
Славко Петровић (мај 2011 – септембар 2011)
Предраг Роган (мај 2011)
Марко Николић (октобар 2008 – мај 2011)
Александар Јањић (јул 2008 – октобар 2008)
Михајло Ивановић (јануар 2008 – април 2008)
Александар Јањић (октобар 2006 – јун 2007)[10]
Драган Кецман (јул 2006 – октобар 2006)[10]
Богдан Корак (септембар 2005 – јун 2006)[11]
Чедомир Ђоинчевић (јун 2005 – септембар 2005)[11][12]
Радмило Иванчевић (јул 2004 – јун 2005)
Здравко Земуновић (јануар 2004 – јун 2004)[13]
Милан Милановић (мај 2003 – јануар 2004)[13][14]
Бошко Ђуровски (новембар 2002 – мај 2003)[15][16]
Звонко Варга (јануар 2002 – новембар 2002)[15][17]
Чедомир Ђоинчевић (2001)
Небојша Петровић (2000)
Чедомир Ђоинчевић (1997 – 1999)
Миленко Киковић (1995 – 1997)
Бошко Антић (1994 – 1995)
Томислав Манојловић (1991 – 1994)
Ивица Брзић
Драган Гуглета
Амблеми кроз историју
[уреди | уреди извор]-
1990-93.
-
до 2014.
-
до 2014. (латинична варијанта)
Навијачи
[уреди | уреди извор]Навијачка група Рада се зове United Force, а основана је 1987. године
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ФК Рад”. srbijafudbal.com. Приступљено 17. 4. 2018.
- ^ а б в г д „ФК Рад на сајту Суперлиге Србије”. superliga.rs. Архивирано из оригинала 16. 07. 2019. г. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ „Спартак избацио Рад из Супер лиге, испао и Јавор!”. zurnal.rs. Приступљено 20. 5. 2021.
- ^ „Rad porazom ispao iz Prve lige i posle 50 godina se vratio u amaterski fudbal”. nova.rs. Приступљено 30. 8. 2025.
- ^ „NAJCRNJI DANI RADA SA BANJICE: Nekada Evropa, sad tri ispadanja za četiri godine!”. mondo.rs. Приступљено 30. 8. 2025.
- ^ „Zbog 117.000 evra Rad ide u petu ligu, ali poruka se čuje: Deca nam ne daju da se predamo”. mozzartsport.com. Приступљено 30. 8. 2025.
- ^ „Rad ponovo oživeo – sprema "supertim" sa Kaluđerovićem, Lolom, Lekićem...”. b92.net. Приступљено 30. 8. 2025.
- ^ „Стадион, www.fcrad.co.rs”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2010. г. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Current and former staff FK Rad (језик: енглески)
- ^ а б „Dve smene u jednom danu”. sportskacentrala.com. 12. 10. 2006. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ а б „Smena na klupi Rada”. sportskacentrala.com. 29. 9. 2005. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ „Još jedna promena trenera”. sportskacentrala.com. 25. 6. 2005. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ а б Zdravko Zemunović novi trener Rada, b92
- ^ „Zar je važno ko je kriv!”. glas-javnosti.rs. 13. 5. 2003. Приступљено 9. 9. 2019.
- ^ а б „Đurovski vadi kestenje iz vatre”. glas-javnosti.rs. 8. 11. 2002. Приступљено 9. 9. 2019.[мртва веза]
- ^ „Đurovski podneo ostavku”. glas-javnosti.rs. 12. 5. 2003. Приступљено 9. 9. 2019.[мртва веза]
- ^ „Osmesi na Banjici”. glas-javnosti.rs. 20. 1. 2002. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 9. 9. 2019.