Мстислав Храбри
| Мстислав Храбри | |
|---|---|
 Мстислав Удалој бежи после битке на Калки. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Мстислав Мстиславич Удалој |
| Датум смрти | 1228. |
| Породица | |
| Супружник | кћи кана Котена |
| Династија | Рјуриковичи |
| кнез новгородски и галички | |
| Период | 1210-1228. |
| Овај чланак је део серије о историји Русије |
| Историја Русије |
|---|
 |
Мстислав Храбри (умро 1228)[1] био је руски владар и војсковођа из 13. века, у периоду распада Кијевске Русије.
Живот и дела[уреди | уреди извор]
Мстислав Мстиславич Удалој (Храбри) био је кнез торопецки од 1206. и кнез новгородски и галички од 1210. Најславнији руски војсковођа свог времена, борио се против најезде Половаца, Монгола, немачких витезова, Пољака и Мађара.[1]
1215. добио је велику Липицку битку против свргнутог кнеза Новгорода, Јарослава и његовог брата, великог кнеза Јурија од Владимира. Након победе свргао је великог кнеза и поставио свог зета Константина Ростовског на његово место.[2] 1219. успешно је одбранио Галич од удружене пољско-мађарске инвазије.[1] 1223. био је организатор савеза руских владара за борбу против Монгола, при првом монголском продору у руске и куманске земље. У бици на Калки командовао је руском коњицом у претходници: смело, али неопрезно напао је монголску главнину, а затим побегао са бојишта, што је допринело руском поразу.[3]
Породица[уреди | уреди извор]
Познато је да је био зет куманског кана Котена,[4] док је његова кћи била удата за великог кнеза Константина Всеволодовича од Владимира.[2]
Оцена[уреди | уреди извор]
По оцени Алексеја Јелачића, Мстислав храбри био је:
"»анархиста« своје врсте, вечити борац против апсолутизма великих кнежева владимирских, савезник новгородске републике".[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 649,том 5.
- ^ а б Fajfrić 2008, стр. 83
- ^ Michel, Hoàng (1991). Džingis-kan. Stakić, Jelena (1940-....)., Tanasković, Darko (1948-....)., Prosveta])). Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. ISBN 978-86-7543-021-6. OCLC 819149966.
- ^ „Новгородская летопись”. krotov.info. Приступљено 4. 5. 2018.
- ^ „Историја Русије (А. Јелачић) 5 — Викизворник, слободна библиотека”. sr.wikisource.org (на језику: српски). Приступљено 4. 5. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 649,том 5.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
