Стари Словени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Стари Словени су представљали групу различитих племена која су живела у периоду Велике Сеобе народа и раног средњег века (510. век), чија је племенска организација посредно довела до стварања данашњих словенских народа (преко словенских држава у касном средњем веку).[1]

Први писани помен о словенима оставио је Херодот у 5. веку п. н. е, а први писани помен имена Словени датира из 6. века, временски период током ког словенска племена насељавају велика пространства средње и источне Европе.

Прапостојбина[уреди]

Прапостојбина Словена се налазила на подручју данашње Русије, Украјине и Пољске у сливу река Дњепра, Дњестра и Висле, а касније се протезала и до Карпата. Кроз центар словенске прапостојбине прошли су Остроготи и Визиготи, а затим Хуни и Авари који су Словене потиснули ка истоку и западу.

Постепеним ширењем прапостојбине до 6. века, Словени си населили просторе реке Лабе на западу, Дњепра и Волге на истоку, Карпата и Дунава на југу и Балтичког мора на северу.

Подела старих словена[уреди]

Сеобе Старих Словена

Сеобе Словена су настављене до почетка 7. века. Тада су настале 3 групе словенских народа:

Живот и обичаји[уреди]

Прапостојбина Словена је обиловала шумама, равницама, рекама и језерима. Словени су се бавили пољопривредом (земљорадњом, сточарством, ловом и риболовом). Гајили су пчеле и од меда справљали омиљено пиће, медовину. Да би добили плодно земљиште, крчили су шуме, где је труљењем лишћа настао плодни хумус. Главна привредна култура Старих Словена је била просо, а од осталих житарица сејали су јечам, овас и раж. У потрази за обрадивом земљом, непрестано су се селили и настањивали нова пространства.

Занатство се зачело у оквиру кућне радиности. Ковачи, дрводеље (људи који израђују предмете од дрвета) и грнчари су израђивали посуђе, оруђа за обраду земље, оружје и чамце. Стари Словени су се трговином почели бавити тек у 6. веку.

Стари Словени су живели у древним колибама, скромним кућама, а понегде у правим земуницама. Села су се састојала од засеока раштрканих поред потока, река или језера. Већа насеља су била кружног или правоугаоног облика (ради боље заштите), заштићена земљаним бедемима.

Веровања[уреди]

Стари Словени служе својим боговима

Стари Словени су имали заједничка божанства, културу, језик и обичаје. Они су били многобошци, тј. веровали су у више богова:

У част својих богова Стари Словени су израђивали кипове својих богова – идоле са четири главе, или са једном главом и више лица. Изграђивали су и храмове, претежно од дрвета. После примања хришћанства ти храмови су спаљивани или пропадали сами од себе.

Поред божанстава, Стари Словени су обожвали природу. Створили су бројне култове:

  • духове вода,
  • духове шума,
  • духове поља,
  • духове светих извора,
  • духове брда...

Од 9. века Словени су постепено прелазили на хришћанство.

Статистике[уреди]

Словенске државе у Европи

Словени су до 12. века чинили језгро становништва у великом броју средњовековних хришћанских држава:

До 6. века, разне иранске етничке групе у источној Европи, као што су Скити, Сармати и Алани, биле су асимиловане и апсорбоване (словенизоване) од стране Старих Словена у областима које су заједнички насељавали.[2][3][4][5]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Atkinson, Dorothy; et al. (1977). Women in Russia. Stanford University Press. стр. 3. »"(..) Ancient accounts link the Amazons with the Scythians and the Sarmatians, who successively dominated the south of Russia for a millennium extending back to the seventh century B.C. The descendants of these peoples were absorbed by the Slavs who came to be known as Russians."« 
  • Brzezinski, Richard; Mielczarek, Mariusz (2002). The Sarmatians, 600 BC-AD 450. Osprey Publishing. стр. 39. »"(..) Indeed, it is now accepted that the Sarmatians merged in with pre-Slavic populations."« 
  • Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, ISBN 978-86-6109-095-0 – Издавачка кућа Логос

Извори[уреди]

  1. ^ Barford (2001). стр. vii, Preface.
  2. ^ Brzezinski & Mielczarek (2002). стр. 39.
  3. ^ Adams, Douglas Q. (1997). Encyclopedia of Indo-European Culture. Taylor & Francis. стр. 523. »"(..) In their Ukrainian and Polish homeland the Slavs were intermixed and at times overlain by Germanic speakers (the Goths) and by Iranian speakers (Scythians, Sarmatians, Alans) in a shifting array of tribal and national configurations."« 
  4. ^ Atkinson, Dorothy; et al. (1977). Women in Russia. Stanford University Press. стр. 3. »"(..) Ancient accounts link the Amazons with the Scythians and the Sarmatians, who successively dominated the south of Russia for a millennium extending back to the seventh century B.C. The descendants of these peoples were absorbed by the Slavs who came to be known as Russians."« 
  5. ^ Slovene Studies. 9—11. Society for Slovene Studies. 1987. стр. 36. »"(..) For example, the ancient Scythians, Sarmatians (amongst others), and many other attested but now extinct peoples were assimilated in the course of history by Proto-Slavs."«