Пређи на садржај

Нитерој

Координате: 22° 53′ 00″ Ј; 43° 06′ 13″ З / 22.883333° Ј; 43.103611° З / -22.883333; -43.103611
С Википедије, слободне енциклопедије
Нитерој
Niterói
Музеј савремене умјетности у Нитероју
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Бразил
Савезна државаРио де Жанеиро
Становништво
Становништво
 — 2010.487.562 [1]
 — густина3,77 ст./km2
Географске карактеристике
Координате22° 53′ 00″ Ј; 43° 06′ 13″ З / 22.883333° Ј; 43.103611° З / -22.883333; -43.103611
Временска зонаUTC-3
Апс. висина0 m
Површина129.375 km2
Нитерој на карти Бразила
Нитерој
Нитерој
Нитерој на карти Бразила
Остали подаци
ГрадоначелникЖодофредо Пинто
Позивни број21
Веб-сајт
www.niteroi.rj.gov.br/

Нитерој (порт. Niterói) град је у Бразилу у савезној држави Рио де Жанеиро. Налази се на супротној страни залива Гуанабара у односу на сам град Рио де Жанеиро. Према процени из 2007. у граду је живело 474.002 становника, на површини од око 130 km².

Нитерој се налази на удаљености од 5 km од града Рио де Жанеира, са којим је повезан мостом Рио-Нитерој и трајектом.

Историја

[уреди | уреди извор]

Град је основан 22. новембра, 1573. године, од стране Тупи индијанаца, тачније племена Арарибоја. Ово је једини град који су основали бразилски индијанци.

Послије рата са Француском за Гуанабару (у вријеме Француског Антарктика), племе је захтијевало од тадашњег гувернера Мем де Са-а, дио земље, познато под називом "Banda D'Além" ("земља иза, у позадини") за заслуге индијанаца у рату. Овом је захтјеву удовољено и настало је село Сао Лоуренсо дош Индиош, будући Нитерој.

Године 1819, село је признала и централна власт под именом Vila Real da Praia Grande (Краљевско Село Велике Плаже), које се протезало само на подручје данашњег ужег центра града. Тек се крајем 19. вијека, појавом трамваја, градић почео ширити, да би развој града почео да поприма праве размјере када је почетком 20. вијека град доживио индустријализацијски процват.

Садажње име, Нитерој, град је добио 6. марта, 1835. године, од ријечи Nictheroy (скривене воде на језику Тупи индијанаца), када је и добио статус града.

Музеј савремене умјетности у Нитероју

У периоду када је садашња држава Рио де Жанеиро била подијељњна на двије: државу Рио де Жанеиро и федерални дистрикт Гуанабара (од 1834. до 1975. године), Нитерој је био главни град државе Рио де Жанеиро. Када су се двије државе спојиле у једну, 15. марта 1975. године, град Рио де Жанеиро је постао главни град нове државе.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени из 2007. у граду је живело 474.002 становника.

Демографија
1991.2000.2010.
436.155459.451487.562

Најпознатији објекат у граду је свакако Музеј Савремене Умјетности, дјело познатог бразилског архитекте, Оскара Нимајера. Сједиште државног универзитета - Флуминенсе Федерал Универзитет, једног од најбитнијих истраживачких центара у Бразилу, се налази у Нитероју.

Нитерој

Итакотијара је најпознатија плажа у Нитероју и честа је туристичка дестинација. Како је клима, као и у свим градовима овог дијела обалног Бразила, угодна, зими је температура око 17 °C, а љети 37 °C. Влажност ваздуха је током цијеле године релативно висока.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „«Tabela 1.6 - População nos Censos Demográficos, segundo os municípios das capitais - 1872/2010».”. Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística. 2010. Архивирано из оригинала 21. 03. 2015. г. Приступљено 29. 8. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]