Оскар Нимајер
Оскар Нимајер | |
---|---|
![]() Оскар Нимајер | |
Датум рођења | 15. децембар 1907. |
Место рођења | Рио де Жанеиро Бразил |
Датум смрти | 5. децембар 2012.104 год.) ( |
Место смрти | Рио де Жанеиро Бразил |
Оскар Нимајер (порт. Oscar Ribeiro de Almeida Niemeyer Soares Filho; Рио де Жанеиро, 15. децембар 1907 — Рио де Жанеиро, 5. децембар 2012) био је бразилски архитекта који се сматрао једним од најзначајнијих имена модерне архитектуре.
Један је од оснивача Бразилске школе савремене архитектуре. Био је пионир у употреби армираног бетона. По убеђењу је био комуниста, члан бразилске комунистичке партије. За време диктатуре у Бразилу живео је у егзилу у Француској (1965—1982).
Најпознатији Нимајерови пројекти су Зграда УН у Њујорку, град Бразилија и музеј Нитерој. Пројектовао укупно преко 600 грађевина широм света, а највише у Бразилу.
Његова дела се сврставају у пет стваралачко-историјских периода: Пампуља (четврт Бело Хоризонтеа), од Пампуље до Бразилије, Бразилија, грађевине у иностранству (доба егзила) и позна дела.
Биографија[уреди | уреди извор]


Нимајер је рођен као једно од шесторо деце у строго католичкој породици у Рио де Жанеиру. Његов отац, рођени Немац, је био графички дизајнер, а његов деда судија бразилског врховног суда[1], док су мајчини родитељи били једни од првих чланова бразилске комунистичке партије.[2]

Након католичке школе у Рио Барабитену, 1928. године је уписао студије архитектуре у Националној школи ликовних уметности (Escola Nacional de Belas Artes) на којој је дипломирао 1934. године. Уследило је плодно раздобље у архитектонском студију Лусија Косте. Њих су двојица пројектовали прву модерну зграду у Бразилу, Министарство образовања и здравља у Рио де Жанеиру, у чему им је помогао славни швајцарски архитекта, Ле Корбизје. Очаран младим учеником Ле Корбизје га је учинио својим асистентом и од 1947-53 он је представљао славног архитекту приликом планирања Седишта УН-а у Њујорку. Њихова сарадња је деловала на строге ортогоналне линије модерне архитектуре око кружнице и кривуље од армираног бетона.
Лусиу Кости посао изградње бразилске престолнице, Бразилије, понудио је председник Жуселино Кубичек, а овај је својем ученику Нимајеру поверио пројектовање зграде конгреса, Палате правде, катедрале и станова (1957—64). Урбано средиште Бразилије је 1987. године уписано на Унесков списак места Светске баштине у Америци.
Две године након војног пуча у Бразилу, 1964. године, Нимајер је због свог чланства у Комунистичкој партији Бразила (КПБ) од 1945. године, морао да пребегне у Француску. Крајем 1960-их постаје предавач архитектуре на Федералном универзитету у Рио де Жанеиру (Universidade Federal do Rio de Janeiro, UFRJ), али се потпуно враћа у Бразил тек након потпуне амнестије 1982. године.
Године 1988, добио је престижну Прицкерову награду за архитектуру. Током 1992-96 био је председник Комунистичке партије Бразила. Он је био предани mарксиста до краја живота.[3]
Преминуо је од меланома 5. децембра 2012. године у Рио де Жанеиру, десет дана пре свог 105. рођендана.
Избор најзначајнијих остварења[уреди | уреди извор]
- Министарство здравља (данас палата културе) у Рио де Жанеиру (заједно са Ле Корбизијеом, Лусио Костом, Хорхе Маћадо Мореиром и Алфонсо Едуардо Реидијем) (1937—1943)
- Кућа Освалда Андрадеа у Сао Паолу (1938)
- Бразилски павиљон на Светској изложби у Њујорку (1939)
- Плесна дворана и ресторан у Пампуљи (1940)
- Национални стадион у Рио де Жанеиру (1941)
- Црква Сао Франциско у Пампуљи (1943)
- Градски театар у Бело Хоризонтеу (1946)
- Велики павиљон у Сао Паолу (1951)
- Седиште Уједињених нација (колаборација) (1952)
- Зграда Копан у Сао Паолу (стамбени блок за 5000 људи) (1953)
- Зграда Каноас у Рио де Жанеиру (1954)
- Зграда Интербау у Берлину (1957)
- Грађевине у Бразилији (катедрала, Национални конгрес, Палата Алворада, Палата Итамарати, Палата Планалто, Трг три власти, Зграда Врховног суда) (1957—1964)
- Седиште француске комунистичке партије (1967—1972)
- Зграда Мондадори код Милана (1968)
- Универзитет у Константину (Алжир) (1968)
- Хотел у Рио де Жанеиру (1968)
- Зграда културе у Авру (Француска) (1972)
- Пословна зграда Седе Фата у Пјаченци (1977—1979)
- Самбодром у Рио де Жанеиру (1984)
- Пантеон слободе и демократије у Бразилији (1985)
- Меморијал Латинске Америке у Сао Паолу (1987)
- Музеј савремене уметности у Нитероју (1991)
- Музеј Оскара Нимајера у Куритиби (2002)
- Казино у Фуншалу
- Галерија Серпентајн у Лондону (2003)
- Концертна дворана у Сао Паолу (2004)
- Аудиторијум Ибирапуера у Сао Паолу (2005)
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Carlos Albuquerque, Oscar Niemeyer: Das Leben ist ein Hauch, Deutsche Welle, 5. prosinca 2012.
- ^ Nicolai Ouroussoff, Oscar Niemeyer, Architect Who Gave Brasília Its Flair, Dies at 104., New York Times, 5. децембар 2012.
- ^ Katharina Stegelmann i Petra Kleinau, Personalien: Oscar Niemeyer, Der Spiegel br. 1. 2009, pp. 149. (језик: немачки)
Литература[уреди | уреди извор]
- Hornig, Christian (1981). Oscar Niemeyer. Bauten und Projekte. Berlin: Ernst & Sohn. ISBN 978-3-7879-0213-2.
- Underwood, David Kendrick (1994). Oscar Niemeyer and the Architecture of Brazil. New York, N.Y: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-1687-3.
- Niemeyer, Oscar (2000). The Curves of Time: The Memoirs of Oscar Niemeyer. London: Phaidon. ISBN 978-0-7148-4007-9.
- Emery, Marc (1983). Furniture by Architects. New York: Harry N. Abrams.
- Oscar Niemeyer, un architecte engagé dans le siècle (dir. Marc-Henri Wajnberg, 2001, 60 minutes)
- A Vida É Um Sopro ("Life Is a Breath Of Air") (dir. Fabiano Maciel, 2007)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Оскар Нимајер на Викимедијиној остави. |
- Званични веб-сајт
- Музеј Оскара Нимајера
- Оскар Нимајер, легенда модернизма
- Нимајерова улога у историји Бразилије
- Музеј модерне уметности Нитерој
- Зграда ЈК, Бело Хоризонте Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007)
- Сто три свећице одувао Оскар Нимејер („Политика“, 17. децембар 2010)
- Смрт Нимајера - одлазак визионара (Б92, 6. децембар 2012)
- May 2006 Interview with Niemeyer, age 98, in Metropolis Magazine
- Pritzker Prize 1988
- Niemeyer's Brasilia Photo Gallery: Year of Brazil at Queens College, CUNY
- Niemeyer's Brasilia: A Photographic Tribute (2009)
- Tribute to Oscar Niemeyer by Sancar Seckiner
- Oscar Niemeyer Architecture on Google Maps