Опсада замка Шиги
Опсада замка Шиги | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Сенгоку периода | |||||||||||
Јапан око 1570, територија клана Ода обојена је жуто. Битка је вођена на граници провинција Јамато и Кавачи. | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Клан Ода |
Клан Мацунага | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Ода Нобутада Тојотоми Хидејоши |
Мацунага Хисахиде † Мацунага Коџиро † | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
30.000[1] |
5.000[1] | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
незнатни[1] | читава војска уништена[а][1] |
Опсада замка Шиги (1577) била је одлучујућа победа Ода Нобунаге над кланом Мацунага, побуњеним великашима у северном делу провинције Јамато.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Мацунага Хисахиде био је један од најмоћнијих великаша у Јапану током владавине марионетских шогуна Ашикага Јошихаруа (1510-1550) и Ашикага Јошиакија (1550-1565): од 1529. до 1568. био је на положају гувернера Кјота (фактичког владара шогуната Ашикага), а 1565. организовао је убиство шогуна Јошиакија. Успон Ода Нобунаге и његово заузимање Кјота 1568. натерали су га да се повуче, али се убрзо уз помоћ богатих дарова и подмићивања измирио са новом владом.[2]
Године 1573. побунио се против Нобунагине превласти у корист шогуна Ашикага Јошитеруа, али се после слома побуне поново, уз богате дарове, почетком 1574. измирио са Нобунагом. Године 1576. по Нобунагином наређењу учествовао је у опсади манастира Ишијама Хонганџи у Осаки, против Ико-икија, али је после неког времена прешао на њихову страну и затворио се у свој замак Шиги, на граници провинција Јамато и Кавачи.[3]
Опсада
[уреди | уреди извор]Опседнут од бројно надмоћних снага које је предводио Нобунагин наследник, Ода Нобутада, Мацунага није могао дуго да се одупире: својим рукама је разбио своје непроцењиво чајно посуђе[б], како не би пало у руке непријатеља, и извршио сепуку, заклевши свог сина Коџира да не дозволи да непријатељи узму његову главу. Мацунага Коџиро испунио је очев завет, бацивши се у смрт са бедема запаљене тврђаве са очевом главом у рукама.[3]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Јапанске хронике оног времена наводе губитке само знатнијих ратника, док се губици простих пешадинаца и не помињу.
- ^ У 16. веку церемонија чаја била је веома популарна међу јапанском аристократијом, и добар кинески чајник вредео је 30-40.000 сребрњака, колико и добар мач.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 169—203. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 116—117. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ а б Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.