Орнаментика
Орнаментика је наука о употреби и примени орнамената, вештина украшавања[1] у уметности, одевању и музици; скуп украса (орнамената) на неком предмету; украшавање зграда у архитектури,[2] украшавање у златарству, коричењу књига и другим занатима, украсна слова и књижни украси у штампарству, украшавање посуда резовима итд.
Значење, примена
[уреди | уреди извор]Порекло речи је из латинског ornamentum, који значи "украс, урес, шара, накит".
Орнамент, као украсни елемент (облик или шара) геометријског, биљног или животињског приказа често се појављује у архитектури, текстилној индустрији, печатарству, хералдици и др. Значајна је орнаментика у народној ношњи, у моди и одевању (текстилна орнаментика), у сакралној симболици, у средњовековној историографији (хронике) и у народном фолклору.
Орнаментиста је уметник или занатлија који украшава предмете, прави уресе и дуборезе на посудама, поставља орнаменталне мотиве на грађевине и др.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Словна орнаментика
-
"Флорал" – украс за раздвајање у штампи
-
Орнамент у традиционалном фолклорном везу
-
Столица украшена фолклорном орнаментиком
-
Атила приказан орнаментиком у Chronicon Pictum из 14. века
-
Орнаментика у Сецесисјком стилу на фасади зграде
-
Исламска орнаментика
-
Уметник у постављању орнаментике
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vokabular - Srpski rečnik (онлајн) Приступљено 12. 02. 2020.
- ^ Орнаментика Косовских манастира, сајт Глас Шумадије. Приступљено 12. 02. 2020.