Пређи на садржај

Ралф Волдо Емерсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Ралф Волдо Емерсон
Ралф Волдо Емерсон
Лични подаци
Датум рођења(1803-05-25)25. мај 1803.
Место рођењаБостон, САД
Датум смрти27. април 1882.(1882-04-27) (78 год.)
Место смртиКонкорд, САД
ОбразовањеУниверзитет Харвард
Филозофски рад
Утицаји одМишел де Монтењ, Емануел Сведенборг, Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Платон

Потпис

Ралф Волдо Емерсон (енгл. Ralph Waldo Emerson, погрешно је Ралф Валдо Емерсон; Бостон, 25. мај 1803Конкорд, 27. април 1882),[1] био је амерички филозоф, есејиста и песник.[2][3]

По својим идејама и утицају средишња је личност америчког интелектуалног живота у 19. веку. Његово предавање под насловом Амерички учењак названо је „интелектуалном Декларацијом независности“. Уређивао је лист The Deal. Сматрао је да је песникова улога да нам помогне увидети оно стално у оному што је промењиво и пролазно. Објавио је књиге Угледни људи и Енглеске значајке, те збирке есеја Провођење живота, Друштво и осама, Природа и Огледи.[4]

Емерсон је већину својих важних есеја прво написао као предавања, а затим их је прерадио за штампу. Његове прве две збирке есеја, Есеји: Прва серија (1841) и Есеји: Друга серија (1844), представљају срж његовог размишљања. Они укључују добро познате есеје „Самопоуздање“,[5]Над-душа“, „Кругови“, „Песник“ и „Искуство“. Заједно са „Природом“,[6] ови есеји су направили деценију од средине 1830-их до средине 1840-их Емерсоновим најплоднијим периодом. Емерсон је писао о бројним темама, никада није заступао фиксне филозофске поставке, већ је развијао одређене идеје као што су индивидуалност, слобода, способност човечанства да оствари готово све и однос душе и околног света. Емерсонова „природа“ била је више филозофска него натуралистичка: „Филозофски посматрано, универзум је састављен од природе и душе“. Емерсон је једна од неколико фигура који су „заузели у већој мери пантеистички или пандеистички приступ одбацујући ставове о Богу као одвојеном од света“.[7]

Изабрани радови

[уреди | уреди извор]
Representative Men (1850)

Колекције

Индивидуални есеји

Поеме

Писма

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ралф Волдо Емерсон на сајту Енциклопедија Британика
  2. ^ „Ralph Waldo Emerson”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Ralph Waldo Emerson American author”. Britannica. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „Ralph Waldo Emerson”. POETRY FOUNDATION. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ Emerson, Ralph Waldo (1841). „Self-Reliance”. Ур.: Charles William Eliot. Essays and English Traits. Harvard Classics (на језику: енглески). Volume 5, with introduction and notes. (56th printing, 1965 изд.). New York: P.F.Collier & Son Corporation. стр. 59—69. „It is for want of self-culture that the idol of Travelling, the idol of Italy, of England, of Egypt, remains for all educated Americans. They who made England, Italy, or Greece venerable in the imagination, did so not by rambling round creation as a moth round a lamp, but by sticking fast where they were, like an axis of the earth. ... The soul is no traveller: the wise man stays at home with the soul, and when his necessities, his duties, on any occasion call him from his house, or into foreign lands, he is at home still and is not gadding abroad from himself. p. 78 
  6. ^ Lewis, Jone Johnson. „Ralph Waldo Emerson – Essays”. www.transcendentalists.com. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 10. 8. 2017. 
  7. ^ Lachs, John; Talisse, Robert (2007). American Philosophy: An Encyclopedia. стр. 310. ISBN 978-0415939263. 
  8. ^ York, Maurice; Spaulding, Rick, ур. (2008). Natural History of the Intellect: The Last Lectures of Ralph Waldo Emerson (PDF). Chicago: Wrightwood Press. ISBN 978-0980119015. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 09. 2020. г. Приступљено 10. 04. 2021. 
  9. ^ Norton, Charles Eliot, ур. (1883). The Correspondence of Thomas Carlyle and Ralph Waldo Emerson, 1834–72. Correspondence.Selections. Boston: James R. Osgood & Company. 
  10. ^ Ireland, Alexander (7. 4. 1883). „Review of The Correspondence of Thomas Carlyle and Ralph Waldo Emerson, 1834–72. The Academy. 23 (570): 231—233. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]