Ресафа

Ресафа арап. الرصافة
Ресафа
Административни подаци
Држава	Сирија
Становништво	‍
Географске карактеристике
Координате	35° 22′ С; 38° 27′ И
Апс. висина	300 m
Површина	220 km2
Ресафа Ресафа на карти Сирије

Ресафа (арап. الرصافة‎‎ [ресафа]), у римско време позната као Сергиополис (који је био синоним) као и краћи Анастасиополис је био град који се налазио у римској провинцији Еуфратенсис у данашњој Сирији. То је археолошко налазиште које се налази југозападно од града Раке и Еуфрата.

Прокопије описује надугачко бедеме и зграде које је тамо подигао цар Јустинијан. Зидине Ресафе, који су још увек добро очуване, имау дужину од преко 1600 метара и око 1000 метара у ширини; округле или квадратне куле подигнуте су на сваких сто метара; Такође постоје остаци цркве са три апсиде.

Назив

Расафа одговара Акадском називу Расапа и билблијском Резеп (Септуагинт, на античком грчком је Рафес, Ράφες ) где је споменута код пророка Исаије у делу 37:12; клинасто писмо даје назив Расапа и Расапи што се може ведети код Хербермана Чарлса (1913). Назив "Сергиополис" користи Католичка енциклопедија, Њујорк:Роберт Ампелтон Компани.

Птоломеј је назива Резафа (Ρεσαφα на грчком). У позном Римском царству Табула Пунтигерина назива је Рисапа. У спису Нотиција Дигнитатум, користи се израз Росафа.

Историја

Град датира још из 9. Века пре нове ере, када су Асирци ту изградили војни логор. Током римског времена, то је била пустињска предстража у виду утврђења које је треало да брани државу од упада персијких Сасанида, и положај којим се протезао царски друм познат као Strata Diocletiana.

Она је цветала захваљујући свом полаожају који се налазио на тргодачком (караванском) путу који је повезивао Алеп, Дура Еуропос а Палмира је биала идеална. Ресафа нијје имала изворску или текућу воду, тако да је зависила од велике цистерне за хватање зимске и пролећне кише.

Северна капија града Ресафе, место Хашимове палате и двора.

Ресафа се налазила на подручју где су били вођени римско-персијски ратови, и била је стога добро бран град који је имао масивне зидове које су га окруживали у потпуности. Он је такође имао тврђаву.

У 4. веку, постла је град ходочашћа за хришћане који су долазли и из поштовања према Светом Сергеју, који је био хришћанин и римски војник који је био мучен у Ресафи током Диоклецијанових прогона. Изграђена је црква како би се обележило место његовог гроба, а град је преименован у Сергиополис. И заиста, постао је то, после Јерусалима, "најважнији центар ходочашћа на византијским Оријенту у [овојом] прото-византијском периоду", са посебним занчајем за локалне Арапе, посебно Гасаниде.

У 8. веку, град је постао омиљено боравиште Омејадког калифа Ибн Абд ел Малика (в. 724-743), који је око њега направио неколико палата.

Црквена историја

Први епископ Севастополиса био је једно краће време Јован Антиохијски, који је на тај положај именован упрко с противљењу митрополита Хиерополиса Бамбике, од кога су до тада зависиле одлуке везане за цркву.Касније је Марианус присуствовао сабору у Антиохији.

Митрополити Сергиополиса су уз себе имали пет епископа наижег ранга што се може запазити у делу Notitia episcopatuum у Антиохији из шестог века. Она је добила ову титулу (митрополије) од цара Анастасија I на Петом васељенском сабору 553, а Аврам потписан као митрополит.

Захваљујући својој наклоњености Аристусу град је добио назив Анастасиополис, који је и касније задржао све до касног седмог века.

Епископ Кандидус, у време када су персијски Сасаниди опсели град за владе Хозроја I(године 543), откупио је 1200 заробљеника и за две стотине килограма злата, а 1093. године за време митрополита Симееона обновљена је велика базилика (Екос Оријент III из 238. године) ;ово све је доказ да је хришћанство и даље постојало чак и под исламом.

Литература

• Wildberger, Hans. Isaiah: Isaiah 28-39. Fortress Press. стр. 418. ISBN 978-1-4514-0935-2.