Ресафа

Координате: 35° 22′ С; 38° 27′ И / 35.37° С; 38.45° И / 35.37; 38.45
С Википедије, слободне енциклопедије
Ресафа
арап. الرصافة
Ресафа
Административни подаци
Држава Сирија
Становништво‍
Географске карактеристике
Координате35° 22′ С; 38° 27′ И / 35.37° С; 38.45° И / 35.37; 38.45
Апс. висина300 m
Површина220 km2
Ресафа на карти Сирије
Ресафа
Ресафа
Ресафа на карти Сирије

Ресафа (арап. الرصافة‎‎ [ресафа]), у римско време позната као Сергиополис (који је био синоним) као и краћи Анастасиополис је био град који се налазио у римској провинцији Еуфратенсис у данашњој Сирији. То је археолошко налазиште које се налази југозападно од града Раке и Еуфрата.

Прокопије описује надугачко бедеме и зграде које је тамо подигао цар Јустинијан.[1] Зидине Ресафе, који су још увек добро очуване, имау дужину од преко 1600 метара и око 1000 метара у ширини; округле или квадратне куле подигнуте су на сваких сто метара; Такође постоје остаци цркве са три апсиде.

Назив[уреди | уреди извор]

Расафа одговара Акадском називу Расапа и билблијском Резеп (Септуагинт, на античком грчком је Рафес, Ράφες ) где је споменута код пророка Исаије у делу 37:12;[2][3] клинасто писмо даје назив Расапа и Расапи што се може ведети код Хербермана Чарлса (1913). Назив "Сергиополис" користи Католичка енциклопедија, Њујорк:Роберт Ампелтон Компани.

Птоломеј је назива Резафа (Ρεσαφα на грчком).[4] У позном Римском царству Табула Пунтигерина назива је Рисапа. У спису Нотиција Дигнитатум, користи се израз Росафа.

Историја[уреди | уреди извор]

Град датира још из 9. Века пре нове ере, када су Асирци ту изградили војни логор. Током римског времена, то је била пустињска предстража у виду утврђења које је треало да брани државу од упада персијких Сасанида, и положај којим се протезао царски друм познат као Strata Diocletiana.[5]

Она је цветала захваљујући свом полаожају који се налазио на тргодачком (караванском) путу који је повезивао Алеп, Дура Еуропос а Палмира је биала идеална. Ресафа нијје имала изворску или текућу воду, тако да је зависила од велике цистерне за хватање зимске и пролећне кише.

Северна капија града Ресафе, место Хашимове палате и двора.

Ресафа се налазила на подручју где су били вођени римско-персијски ратови, и била је стога добро бран град који је имао масивне зидове које су га окруживали у потпуности. Он је такође имао тврђаву.

У 4. веку, постла је град ходочашћа за хришћане који су долазли и из поштовања према Светом Сергеју, који је био хришћанин и римски војник који је био мучен у Ресафи током Диоклецијанових прогона. Изграђена је црква како би се обележило место његовог гроба, а град је преименован у Сергиополис. И заиста, постао је то, после Јерусалима, "најважнији центар ходочашћа на византијским Оријенту у [овојом] прото-византијском периоду", са посебним занчајем за локалне Арапе, посебно Гасаниде.[5]

У 8. веку, град је постао омиљено боравиште Омејадког калифа Ибн Абд ел Малика (в. 724-743), који је око њега направио неколико палата.[6]

Црквена историја[уреди | уреди извор]

Први епископ Севастополиса био је једно краће време Јован Антиохијски, који је на тај положај именован упрко с противљењу митрополита Хиерополиса Бамбике, од кога су до тада зависиле одлуке везане за цркву.Касније је Марианус присуствовао сабору у Антиохији.

Митрополити Сергиополиса су уз себе имали пет епископа наижег ранга што се може запазити у делу Notitia episcopatuum у Антиохији из шестог века. Она је добила ову титулу (митрополије) од цара Анастасија I на Петом васељенском сабору 553, а Аврам потписан као митрополит.

Захваљујући својој наклоњености Аристусу град је добио назив Анастасиополис, који је и касније задржао све до касног седмог века.

Епископ Кандидус, у време када су персијски Сасаниди опсели град за владе Хозроја I(године 543), откупио је 1200 заробљеника и за две стотине килограма злата,[7] а 1093. године за време митрополита Симееона обновљена је велика базилика (Екос Оријент III из 238. године) ;ово све је доказ да је хришћанство и даље постојало чак и под исламом.[8][9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "De edificiis", II, ix
  2. ^ Wildberger, Hans. Isaiah: Isaiah 28-39. Fortress Press. стр. 418. ISBN 978-1-4514-0935-2. 
  3. ^ Catholic Encyclopedia (1907), loc.cit.
  4. ^ V, xiv, 19, cited in Wikisource-logo.svg Herbermann, Charles, ed. (1913). "Sergiopolis". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
  5. ^ а б David Frankfurter, Pilgrimage and holy space in late antique Egypt, 1998 in series Religions in the Graeco-Roman World 134 pp. 379.
  6. ^ Pierre-Louis Gatier (1999). „Rusafa”. Ур.: Bowersock, Glen Warren; Brown, Peter; Grabar, Oleg. Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. Harvard University Press. стр. 676. ISBN 978-0-674-51173-6. 
  7. ^ Procopius, "De bello pers." II, 5, 20
  8. ^ This section is abridged from Wikisource-logo.svg Herbermann, Charles, ed. (1913). "Sergiopolis". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
  9. ^ E J Brill, First Encyclopaedia of Islam: 1913- (1936). стр. 1184.

Литература[уреди | уреди извор]

Ресафа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ресафа&oldid=27399203”