Ресафа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ресафа
арап. الرصافة
Resafa.jpg
Ресафа
Основни подаци
Држава  Сирија
Становништво
Географске карактеристике
Координате 35°22′ СГШ; 38°27′ ИГД / 35.37° СГШ; 38.45° ИГД / 35.37; 38.45Координате: 35°22′ СГШ; 38°27′ ИГД / 35.37° СГШ; 38.45° ИГД / 35.37; 38.45
Надморска висина 300 m
Површина 220 km2
Ресафа на мапи Сирије
Ресафа
Ресафа
Ресафа на мапи Сирије
Остали подаци

Ресафа (арапски: الرصافة‎‎ [ресафа]), у римско време позната као Сергиополис (који је био синоним) као и краћи Анастасиополис је био град који се налазио у римској провинцији Еуфратенсис у данашњој Сирији. То је археолошко налазиште које се налази југозападно од града Раке и Еуфрата.

Прокопије описује надугачко бедеме и зграде које је тамо подигао цар Јустинијан.[1] Зидине Ресафе, који су још увек добро очуване, имау дужину од преко 1600 метара и око 1000 метара у ширини; округле или квадратне куле подигнуте су на сваких сто метара; Такође постоје остаци цркве са три апсиде.

Назив[уреди]

Расафа одговара Акадском називу Расапа и билблијском Резеп (Септуагинт, на античком грчком је Рафес, Ράφες ) где је споменута код пророка Исаије у делу 37:12;[2][3] клинасто писмо даје назив Расапа и Расапи што се може ведети код Хербермана Чарлса (1913). Назив "Сергиополис" користи Католичка енциклопедија, Њујорк:Роберт Ампелтон Компани.

Птоломеј је назива Резафа (Ρεσαφα на грчком).[4] У позном Римском царству Табула Пунтигерина назива је Рисапа. У спису Нотиција Дигнитатум, користи се израз Росафа.

Историја[уреди]

Град датира још из 9. Века пре нове ере, када су Асирци ту изградили војни логор. Током римског времена, то је била пустињска предстража у виду утврђења које је треало да брани државу од упада персијких Сасанида, и положај којим се протезао царски друм познат као Strata Diocletiana.[5]

Она је цветала захваљујући свом полаожају који се налазио на тргодачком (караванском) путу који је повезивао Алеп, Дура Еуропос а Палмира је биала идеална. Ресафа нијје имала изворску или текућу воду, тако да је зависила од велике цистерне за хватање зимске и пролећне кише.

Северна капија града Ресафе, место Хашимове палате и двора.

Ресафа се налазила на подручју где су били вођени римско-персијски ратови, и била је стога добро бран град који је имао масивне зидове које су га окруживали у потпуности. Он је такође имао тврђаву.

У 4. веку, постла је град ходочашћа за хришћане који су долазли и из поштовања према Светом Сергеју, који је био хришћанин и римски војник који је био мучен у Ресафи током Диоклецијанових прогона. Изграђена је црква како би се обележило место његовог гроба, а град је преименован у Сергиополис. И заиста, постао је то, после Јерусалима, "најважнији центар ходочашћа на византијским Орјенту у [овојом] прото-византијском периоду", са посебним занчајем за локалне Арапе, посебно Гасаниде.[5]

У 8. веку, град је постао омиљено боравиште Омејадког калифа Ибн Абд ел Малика (в. 724-743), који је око њега направио неколико палата.[6]

Црквена историја[уреди]

Први епископ Севастополиса био је једно краће време Јован Антиохијски, који је на тај положај именован упрко с противљењу митрополита Хиерополиса Бамбике, од кога су до тада зависиле одлуке везане за цркву.Касније је Марианус присуствовао сабору у Антиохији.

Митрополити Сергиополиса су уз себе имали пет епископа наижег ранга што се може запазити у делу Notitia episcopatuum у Антиохији из шестог века. Она је добила ову титулу (митрополије) од цара Анастасија I на Петом васељенском сабору 553, а Аврам потписан као митрополит.

Захваљујући својој наклоњености Аристусу град је добио назив Анастасиополис, који је и касније задржао све до касног седмог века.

Епископ Кандидус, у време када су персијски Сасаниди опсели град за владе Хозроја I(године 543), откупио је 1200 заробљеника и за две стотине килограма злата,[7] а 1093. године за време митрополита Симееона обновљена је велика базилика (Екос Орјент III из 238. године) ;ово све је доказ да је хришћанство и даље постојало чак и под исламом.[8][9]

Референце[уреди]

  1. "De edificiis", II, ix
  2. Wildberger, Hans. Isaiah: Isaiah 28-39. Fortress Press. стр. 418. ISBN 978-1-4514-0935-2. 
  3. Catholic Encyclopedia (1907), loc.cit.
  4. V, xiv, 19, cited in Wikisource-logo.svg Herbermann, Charles, ed. (1913). "Sergiopolis". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
  5. 5,0 5,1 David Frankfurter, Pilgrimage and holy space in late antique Egypt, 1998 in series Religions in the Graeco-Roman World 134 pp. 379.
  6. Pierre-Louis Gatier (1999). „Rusafa”. Ур.: Bowersock, Glen Warren; Brown, Peter; Grabar, Oleg. Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. Harvard University Press. стр. 676. ISBN 978-0-674-51173-6. 
  7. Procopius, "De bello pers." II, 5, 20
  8. This section is abridged from Wikisource-logo.svg Herbermann, Charles, ed. (1913). "Sergiopolis". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
  9. E J Brill, First Encyclopaedia of Islam: 1913- (1936). стр. 1184.

Литература[уреди]