Стаклорезац
Стаклорезац је занатлија који се бави резањем и уградњом стакла. Стаклорезачки занат спада у старе, али и даље актуелне занате. Ипак, стаклорезаца је данас у Србији све мање, а ово занимање сматра се дефицитарним.[1]
Стакло са којим ради може бити обично, ливено, специјално или кристално. Резано стакло користи се у грађевинарству, за застакљивање прозора, врата, излога, преграда, кровова, кровних светларника. Стаклорезац такође монтира стакло у оквире, урамљује слике, гоблене и друге ручне радове, огледала и друге зидне украсе, а може и израђивати различите предмете од стакла.[2]
Стаклорезачки занат може се изучити у трогодишњим средњим школама, али се основна знања могу стећи и на различитим специјалистичким курсевима који трају неколико месеци.[3] Стаклорезачки занат је физички тежак и ни мало једноставан и важи за „мушки”, али у њему има и жена мајстора.[1][4]
Историја
[уреди | уреди извор]Познато је да се стакло израђивало још у Старом Египту, око 3.000. године пре нове ере. Прозорско стакло почело се израђивати тек од 14. века, а центар стакларске индустрије била је Венеција.[5] Из Италије се, почетком 17. века седиште стакларске производње сели се у Праг и од тада па до данас чешко стакло сматра се најквалитетнијим. Захваљујући каснијим изумима почиње индустријска производња стакла и оно постаје јефтиније и доступније свим слојевима друштва. Србија је у прошлости имала врло развијену стакларску индустрију а стаклорезачки занат био је међу најцењенијим. Данас је ово дефицитарно занимање, а више не постоји ни једна фабрика стакла.
Стакло се данас замењује другим материјалима, често пластиком, упркос чињеници да је оно еколошки најприхватљивији материјал који се може стопостотно рециклирати.[6] Због значаја стакла у историји човечанства Уједињене нације су, посебном резолуцијом Генералне скупштине, 2022. годину прогласиле годином стакла.[7]
Карактеристике заната
[уреди | уреди извор]Стакло је веома осетљив и лако ломљив материјал. Зато стаклорезац при раду мора бити пажљив и опрезан, како не би повредио себе или друге, или направио материјалну штету. Приликом резања стакла, застакљивања, паковања и преношења стакла мора поштовати прописане мере заштите на раду. Стаклорезац би требало да има добар вид, спретне руке и прсте и да буде тачан, прецизан и уредан.
Стаклорезац свој посао може обављати у грађевинарству и у стакларским радионицама. Током рада он бира, реже, поставља и замењује све врсте стакала: равно, шупље и пресовано стакло, прозорско и сирово стакло, оплемењено, катедралско, мутно, армирано, сигурносно и друге врсте стакла. Такође може радити и са амбалажним, расветним, лабораторијским, ватросталним и оптичким стаклом.[8]
Застакљивање архитектонских елемената
[уреди | уреди извор]Данас стаклорезац највише посла има у грађевинској индустрији. Он застакљује све врсте прозора, врата, излога, надстрешница, преградних зидова и других архитектонских елемената. Код новоградњи стакло се доставља фабрички изрезано и стаклорезац га само поставља на предвиђено место. У свим осталим случајевима стаклорезац мора прво измерити величину и облик отвора, а затим ручно изрезати плочу. Оквир у који уграђује стакло претходно мора очистити и припремити за застакљивање. При резању се служи посебним ножем за резање стакла — резачем за стакло. Стакло реже тако што резачем зареже жељени део, а затим притиском руке на краћи крај стаклене плоче изазове пуцање стакла по том резу. Након што је поставио стакло у оквир, учвршћује га китом, металним или дрвеним тракама, ексерчићима или шрафовима.[8]
Стаклорезачки алат
[уреди | уреди извор]Током рада стаклорезац користи различит прибор и алат:
- резач за стакло,
- лењир,
- шестар,
- чекић,
- кљешта,
- нож за наношење кита,
- посебну тестеру,
- металне плочице,
- ексере,
- шрафове…[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Radulović, Konstantin. „Zašto u Srbiji propada staklorezački zanat”. Poslovi infostud. Приступљено 20. 3. 2023.
- ^ „SAVREMENI ZANATI”. Vodič za osnovce. Nacionalna služba za zapošljavanje. Приступљено 20. 3. 2023.
- ^ „KAKO DA SE PREKVALIFIKUJETE I POSTANETE STAKLOREZAC?”. Na vidiku. 26. 1. 2022. Приступљено 20. 3. 2023.
- ^ Икраш, И. (13. 12. 2003). „Муштеријама урамљујем и танга гаћице”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 20. 03. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023.
- ^ Никић, Мирјана; Арсеновић, Елизабета (31. 5. 2020). „Параћински стаклодувач - тајне заната”. РТС. Приступљено 3. 3. 2023.
- ^ Jakovljev, Nadica (22. 11. 2022). „STAKLO, PLEMENITO A ZAPOSTAVLJENO”. GSIGMA. Приступљено 20. 3. 2023.
- ^ „YEAR OF GLASS”. Министарство културе и информисања РС. Архивирано из оригинала 20. 03. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023.
- ^ а б в „Kurs i Obuka za Stakloresca”. Akademija Oxford. Приступљено 20. 3. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Оташевић, Гвозден (20. 7. 2013). „Најстарија стакларска радња у западној Србији”. Политика. Приступљено 20. 3. 2023.
- Nićić, Aleksandra (12. 3. 2021). „Spretnost i koncentracija presudne kod staklorezaca”. RTK2. Приступљено 20. 3. 2023.
