Туве Јансон

С Википедије, слободне енциклопедије
Туве Марика Јансон
Туве Јансон
Лични подаци
Датум рођења(1914-08-09)9. август 1914.
Место рођењаХелсинки, Велика кнежевина Финска, Руска Империја
Датум смрти27. јун 2001.(2001-06-27) (86 год.)
Место смртиХелсинки, Финска

Потпис

Туве Марика Јансон (фин. Tove Marika Jansson; Хелсинки, 9. август 1914 — Хелсинки, 27. јун 2001) била је финска књижевница, сликарка, стрипарка и илустраторка. Најпознатија је по серијалу књига за децу Мумијеви. Писала је на шведском језику.

Пореклом из уметничке породице, Јансон је студирала сликарство у Хелсинкију, Стокхолму и Паризу од 1930. до 1938. Прву самосталну изложбу имала је 1943. Паралелно са сликарском каријером, писала је приповетке и новинарске чланке и дизајнирала корице књига. Године 1945. објавила је књигу за децу „Мумијеви и велики потоп”, први део серијала Мумијеви. Овај серијал о доброћудним троловима и њиховим пријатељима састоји се из осам романа, збирке приповедака, пет сликовница и многобројних стрипова. Књиге су достигле планетарну популарност и начиниле су Јансон једном од најпознатијих дечјих писаца двадестог века. За своје стваралаштво награђена је најугледнијом наградом за дечју књижевност, наградом Ханс Кристијан Андерсен 1966.[1][2]

Јансон је писала и књижевност за одрасле читаоце. Између осталог, написала је шест романа међу којима се издвајају аутобиографска збирка новела „Вајарева кћи” (1968) и роман „Лето” (1972).

Биографија[уреди | уреди извор]

Туве Марика Јансон је рођена 9. августа 1914. у Хелсинкију, Великој кнежевини Финска, тадашњем делу Руске Империје. Рођена је у породици уметника који су припадали финској мањини чији је матерњи језик био шведски. Њен отац Виктор био је вајар, а мајка Сигне Хамарстен Јансон илустраторка и дизајнерка. Имала је два брата, који су, такође, постали уметници; Пер Олов Јансон је постао фотограф, а Ларс Јансон стрипар. Одрасла је у стваралачком и боемском окружењу. Породица је зиму проводила у Хелсинкију, а лета у изнајмљеној брвнари на морском острву у близини Порвоа, педесет километара источно од Хелсинкија.[3]

Још у раној младости определила се за уметнички позив сликарства. Студирала је на Универзитету за уметност, лепе вештине и дизајн у Стокхолму од 1930. до 1933, потом графичку школу на Финској академији лепих уметности од 1933. до 1937, а потом Школу лепих уметности у Паризу 1938. Учествовала је у неколико групних изложби током тридесетих и раних четрдесетих, а своју прву самосталну изложбу имала је 1943. Осликала је неколико мурала. Излагала је широм света, али упркос томе што је себе сматрала првенствено сликарком, њено сликарско стваралаштво остало је у сенци њених књига.

Током тридесетих путовала је по Европи. У том периоду писала је приповетке, новинарске чланке и репортаже, а често их је и сама илустровала. Зарађивала је и од прављења реклама и разгледница. Позната је и по илустрацијама у часопису „Гарм”, либералном (и током Другог светског рата, антифашистичком) магазину, који је основала њена мајка. Илустровала је неколико књига других аутора, а данас се посебно истичу њене илустрације за „Алису у земљи чуда” и „Хобита”.

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

Књиге о Мумијевима[уреди | уреди извор]

Романи

Збирка прича

Сликовнице

  • „Шта је онда било?” (Hur gick det sen? 1952)
  • „Ко ће да утеши Тофла?” (Vem ska trösta Knyttet? 1960)
  • „Опасно путовање” (Den farliga resan, 1977)
  • „Злоће у Мумијевој кући” (Skurken i Muminhuset, 1980)
  • „Песме из Долине Мумијевих” (Visor från Mumindalen 1993, заједно са Ларсом Јансеном и Ерном Тауро)

Стрипови

  • Мумијеви – стрип албуми 1–7 (1977–1981, од 3. до 7. албума са Ларсом Јансоном)

Романи[уреди | уреди извор]

  • Лето” (Sommarboken, 1972)
  • „Град сунца” (Solstaden (1974, Sun City)
  • „Искрени преварант” (Den ärliga bedragaren (1982)
  • „Камена њива” (Stenåkern, 1984)
  • „Поштена игра” (Rent spel 1989)

Збирке прича[уреди | уреди извор]

  • Вајарева кћи” (Bildhuggarens dotter, 1968)
  • „Слушатељка” (Lyssnerskan 1971)
  • „Уметност у природи” (Dockskåpet och andra berättelser, 1978)
  • „Путовања с лаким пртљагом” (Resa med lätt bagage, 1987)
  • „Кларина писма и друге приче” (Brev från Klara och andra berättelser, 1991)
  • „Поруке: одабране приче 1971–1997” (Meddelande. Noveller i urval 1971–1997, 1998)

Аутобиографија[уреди | уреди извор]

  • „Белешке са острва” (Anteckningar från en ö 1993)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Hans Christian Andersen Awards". International Board on Books for Young People (IBBY). Приступљено 2013-08-01.
  2. ^ "Tove Jansson" (pp. 32–33, by Sus Rostrup).
    The Hans Christian Andersen Awards, 1956–2002. IBBY. Gyldendal. 2002. Hosted by Austrian Literature Online. Приступљено 2013-08-01.
  3. ^ Liukkonen, Petri. „Tove Jansson”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 16. 9. 2008. г. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Тове Јансон на сајту www.moomin.com (на језику: фински) (језик: шведски) (језик: енглески)
  • Тове Јансон на сајту Schildts (на језику: фински) (језик: шведски)