Улица царице Милице (Београд)
Улица
ЦАРИЦЕ МИЛИЦЕ | |
---|---|
Општина | Стари град |
Почетак | Зелени венац |
Крај | Обилићев венац |
Дужина | 234 m |
Ширина | 15 m |
Створена | 1872-73 |
Названа | 1896 |
|
Улица царице Милице простире се од Зеленог венца, преко улица Маршала Бирјузова и Топличиног венца, до Парка војводе Вука, и краја улице Обилићев венац.
Име улице[уреди | уреди извор]
Улица царице Милице носи име ћерке кнеза Вратка која је била удата за кнеза Лазара.
Историја[уреди | уреди извор]
Пре 1896. године ову улицу су чинила два дела:
- део Таковске улице, који је постојао од 1873. године, и
- дела Поцерске, који је тако називан од 1872. године до 1896,
када је настала јединствена улица коју и данас зовемо Улица царице Милице.
Овако настала улица добила је 1896. године нов назив у част српске владарке из периода Косовског боја, царице Милице.
Ћерка кнеза Вратка, кнегиња Милица, након Косовске битке и Лазареве погибије, владала је Србијом у име свог малолетног сина Стефана све до 1393. године и Стефановог пунолетства. Током своје владавине царица је споразумом са султаном Бајазитом земљи обезбедила потребан мир. А након своје владавине Милица се замонашила и као монахиња Јевгенија старала се о црквама и манастирима и решавала манастирска питања и спорове. Такође је и преговарала са Дубровчанима, те наставила да учествује у раду државних сабора и мири своје завађене синове Стефана и Вука.
Заједно са монахињом Јефимијом, удовицом српског деспота Јована Угљеше, Милица је пренела мошти свете Петке из Трнова у Србију.
За живота Милица је себи саградила задужбину, манастир Љубостињу, у коме је сахрањена 11.11.1405. године. [1]
Суседне улице[уреди | уреди извор]
- Поп Лукина улица
Значајни објекти[уреди | уреди извор]
Агенција за борбу против корупције, Царице Милице 1
Јавно предузеће „Електропривреда Србије“, Царице Милице 2
Посластичарница Балкан баклава, Царице Милице 15
Ресторан Варош Капија, Царице Милице 12
Ресторан Венчац, Царице Милице 16[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Улице и тргови Београда, књ. 2, Н-Ш. Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 805—806.
- ^ „План плус”. Приступљено 01. 12. 2021. <nowiki>