У име оца
| У име оца | |
|---|---|
Филмски постер | |
| Изворни наслов | In the Name of the Father |
| Жанр | биографски |
| Режија | Џим Шеридан |
| Сценарио | Тери Џорџ Џим Шеридан |
| Продуцент | Џим Шеридан |
| Темељи се на | Proved Innocent: The Story of Gerry Conlon of the Guildford Four (Џери Конлон) |
| Главне улоге | Данијел Деј-Луис Ема Томпсон Пит Постлвејт |
| Музика | Тревор Џоунс |
| Директор фотографије | Питер Бизоу |
| Монтажа | Џери Хамблинг |
| Продуцентска кућа | Hell's Kitchen Films |
| Дистрибутер | Universal Pictures |
| Година | 1993. |
| Трајање | 133 минута |
| Земља | Ирска Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Буџет | 13 милиона долара |
| Зарада | 65,8 милиона долара[1] |
| IMDb веза | |
У име оца (енгл. In the Name of the Father) је биографски криминалистичко-драмски филм из 1993. године у режији Џима Шеридана. Филм је заснован на истинитој причи о Гилфордској четворци, четворо људи који су лажно оптужени и осуђени за бомбашки напад у пабу у Гилфорду 1974. године, у којем су погинула четворица британских војника ван дужности и један цивил.[2] Сценарио су адаптирали Тери Џорџ и Џим Шеридан на основу аутобиографије Џерија Конлона из 1990. године, Proved Innocent: The Story of Gerry Conlon of the Guildford Four.[3]
Филм је зарадио 65 милиона долара на биоскопским благајнама и добио је изузетно позитивне рецензије критичара. Био је номинован за седам Оскара, укључујући оне за најбољег глумца (Данијел Деј-Луис), најбољег споредног глумца (Пит Постлвејт), најбољу споредну глумицу (Ема Томпсон), најбољег редитеља и најбољи филм.
Радња
[уреди | уреди извор]У Белфасту, Џерија Конлона британске безбедносне снаге замењују за снајперисту ИРА-е и прогоне га све док не избије неред. Џерија његов отац Ђузепе шаље у Лондон да га заштити од могућих репресалија ИРА-е.
Једне вечери, Џери упада у стан једне проститутке и краде 700 фунти. Док се дрогирао у парку са својим пријатељем Полом Хилом и бескућником Чарлијем Берком, у експлозији у Гилфорду погинула су четири војника и један цивил. Након повратка у Белфаст, Џерија хапсе британска војска и Краљевска полиција Алстера под оптужбом за тероризам.
Џери бива пребачен у Енглеску, где он и Пол, заједно са још двоје људи, добијају надимак Гилфордска четворка и бивају подвргнути полицијској тортури током испитивања. Иако се у почетку изјаснио да није крив, Џери потписује признање након што је полиција запретила да ће убити његовог оца; он је заузврат ухапшен заједно са осталим члановима породице Конлон. На суђењу, иако бранилац указује на бројне недоследности у полицијској истрази, Џери и остали чланови Гилфордске четворке осуђени су на доживотну робију.
Док су у затвору, Џерију и Ђузепеу прилази новајлија Џо Макендру. Он их обавештава да је он прави извршилац напада и да је ту чињеницу признао полицији, али су они тај податак држали у тајности како не би угрозили свој имиџ. Иако Џери саосећа са Џоом, његов став се мења након што Џо живог спали једног од чувара током побуне. Ђузепе умире у затвору, а Џери сам наставља борбу за правду.
Ђузепеова адвокаткиња Гарет Пирс, која је истраживала случај у Ђузепеово име, открива виталне доказе који ослобађају Џерија на основу изјаве Чарлија Берка. Након жалбе, Џери и остали чланови Гилфордове четворке су пуштени на слободу.
Филм се завршава приказом тренутних живота неправедно оптужених, као и напоменом да полицајци који су водили истрагу никада нису били кривично гоњени због било каквог недела. Прави починиоци бомбашког напада у Гилфорду никада нису били оптужени за тај злочин.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Данијел Деј-Луис | Џери Конлон |
| Пит Постлвејт | Ђузепе Конлон |
| Ема Томпсон | Гарет Пирс |
| Џон Линч | Пол Хил |
| Корин Редгрејв | инспектор Роберт Диксон |
| Бити Едни | Керол Ричардсон |
| Џон Бенфилд | полицајац Баркер |
| Патерсон Џозеф | Бенбеј |
| Мари Џоунс | Сара Конлон |
| Џералд Максорли | детектив Пејвис |
| Френк Харпер | Рони Смолс |
| Марк Шепард | Патрик Џозеф „Пади” Армстронг |
| Дон Бејкер | Џо Макендру |
| Том Вилкинсон | тужилац |
| Ентони Брофи | Дени |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „In the Name of the Father at Box Office Mojo”. Приступљено 29. 9. 2010.
- ^ Pallister, David (19. 10. 1999). „An injustice that still reverberates”. The Guardian. Приступљено 12. 7. 2011.
- ^ The Irish Filmography 1896-1996; Red Mountain Press; 1996. Page 59.