Пређи на садржај

У пожару светова

С Википедије, слободне енциклопедије
У пожару светова: Иво Андрић - један европски живот: биографија
Корице књиге српског издања
Настанак и садржај
Ориг. насловIm Brand der Welten
АуторМихаел Мартенс
Земља Немачка
Језикнемачки
Жанр / врста делабиографија
Издавање
ИздавачЛагуна
Број страница302
Тип медијамек повез
Превод
ПреводилацВалерије Фрелих
Датум
издавања
2019.
Класификација
ISBN?978-86-521-3573-8
ISBN ? ориг.978-3552059603

У пожару светова: Иво Андрић - један европски живот: биографија (нем. Im Brand der Welten) је биографска студија немачког новинара и писца Михаела Мартенса (нем. Michael Martens) (1973), објављена 2019. године у издању (нем. Zsolnay-Verlag).[1] Српско издање књиге објављено је 2016. године у издању "Лагуне" из Београда у преводу Валерије Фрелих (нем. Valeria Fröhlich).[2]

Михаел Мартенс је рођен у Хамбургу 1973. године. Мартенс је немачки новинар и писац, дугогодишњи политички дописник листа Frankfurter Allgemeine Zeitung и стручњак за балканска питања.[3]

У пожару светова: Иво Андрић - један европски живот представља исцрпну и поуздану биографску студију. Мартенс је темњљно проучавао Андрићево дело, преписке, архивску грађу и користио литературу стварајући ово дело.[3]

У периоду од 2002. до 2009. године Мартенс је живео у Београду као дописник франкфуртског дневника и тада се сетио речи свог професора из гимназије који је Андрићев роман На Дрини ћуприја назвао ремек-делом европске књижевности 20. века. Мартенс је прочитао ово дело и тада се родило интересовање за Андрића. Мартенс је скоро седам година истраживао Андрићев живот и дело да би након тога објавио књигу У пожару светова. [4]

Мартенс је у књизи У пожару светова описујe Андрићев живот од рођења у Босни, преко сарајевског атентата и дипломатске службе у европским престоницама и Трећем рајху, па до живота у Београду под окупацијом. Пише о периоду Андрићевог живота када ствара дела која ће му донети светску славу, као и приклањање писца новој власти после ослобођења.[3]

Реченица из Андрићеве приче "Жена на камену" која гласи "Сагорети без остатка, изгубити се у општем пожару светова као ватра у ватри" је послужила аутору да формира наслов књиге као парафразу исте. [5]

Из садржаја књиге:

  • Предговор српском издању
  • Један. Пламени цветови Европе
    • Богови и духови
    • Очеви и оци
    • Сава, рака, тикатака
    • Сарајево
    • Пламени цветови Европе
    • Краков
    • Удар грома
    • Ћелија број 115
  • Два.Звуци рата
    • Главна је Југославија
    • У Београд!У Београд!
    • Њујорк, Рим,Букурешт, Трст
    • Аустрија
    • Масон
    • Марсељ, Париз
    • Yo lo vi
    • Између две ватре
    • Убиства и убице
    • Министар Андрић
    • Завади па владај
    • Хитлерове руке
    • Трговина оружјем
    • Интразије
    • У мрежи
    • Звуци рата
    • Завладати Солуном
    • Пуч
    • Интерниран
  • Три. Друг Иво
    • Писати и ћутати
    • О срећи и ратним временима
    • Шта су Југословени радили док је њихов класик писао
    • Друг Иво
    • Проклети слон
    • Брак
    • Бракови
    • Шта нас брига за Вишеград?
    • Томбола у Стокхолму
    • Слава
  • Четири. На мосту ћуприја
    • Време жетве
    • То што се зове одметник
    • Касна берба
    • Жена које више нема
    • Ритуали (Carbo Animalis)
    • Остарити
    • Све последњи пут
    • На мосту ћуприја
    • Један европски живот
  • Изрази захвалности
  • Извори и литература
  • Именски регистар

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Im Brand der Welten: Ivo Andric. Ein europäisches Leben”. amazon.com. Приступљено 17. 11. 2021. 
  2. ^ „U požaru svetova : Ivo Andrić - jedan evropski život : biografija”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 17. 11. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2021. 
  3. ^ а б в Martens, Mihael (2020). U požaru svetova: Ivo Andrić - jedan evropski život: biografija. Beograd: Laguna. стр. 7—10, 303. ISBN 978-86-521-3573-8. 
  4. ^ „U požaru svetova; Ivo Andrić – jedan evropski život Mihael Martens”. casopiskus.rs. Приступљено 18. 11. 2021. 
  5. ^ „"У пожару светова" биографија Иве Андрића”. dnevnik.rs. Приступљено 18. 11. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]