Пређи на садржај

Холандски брест

С Википедије, слободне енциклопедије

Холандски брест
Холандски брест поред канала у Амстердаму
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Ulmus x hollandica
Miller
Крилате орашице клона 'Vegeta'.
Саднице златног холандског бреста култивар 'Wredei' размножене калемљењем.
Зелене резнице клона 'Vegeta'.
Ожиљене зелене резнице клона 'Belgica'.
Саднице жбунастог клона 'Jacqueline Hillier'.

Холандски брест (Ulmus x hollandica Miller, 1768). Овим именом обухваћен је један или више хибрида између брдског и пољских брестова, потомство настало повратним укрштањем као и међусобним укрштањем хибрида. Према Melville-у U. x hollandica је троструки хибрид U. glabra x carpinifolia x plotii[1], док Fontaine даје две претпоставке: U. carpinifolia x glabra или U. carpinifolia x plotii[2]. Синоним је и U. dippelana Schneider (1904).

Опис врсте

[уреди | уреди извор]

Високо дрво са отвореном круном, кратким деблом, и висећим гранама по ободу. Достиже висину од 35-40 m, а прсни пречник и до 2 m. Bean наводи да је у Kew Gardens у Лондону до 1910. било једно стабло старо 150 година, високо 37 m и 4,7 m у пречнику. Хабитус варијабилан зависно од клона. Младе гранчице углавном голе или незнатно длакаве. Кора дубоко избраздана.

Лист јајастоелиптичан до широкоелиптичан, 8-12 cm дуг, кратко зашиљен, у основи асиметричан (код култивара 'Vegeta' лиска не почиње од дршке већ од бочног нерва), половина срцаста у основи почиње ниже на дршци, а она са клинастом основом више. Лист с лица го, а са наличја јаче длакав, углавном у пазусима бочних нерава, двоструко тестераст; са 12-14 пари нерава. Петељка 6-10 mm.

Цветови у седећим главичастим цвастима. Цвет најчешће са четворорежњевитим перигоном и са 4 прашника.

Плод широкообјајаст, 2-2,5 cm дуг, са урезом који скоро допире до семена или га додирује[3].

Култивари

[уреди | уреди извор]

Постоји најмање 30 унутарврсних култивара холандског бреста од којих је преко пола више није у култивацији због холандске болести. Важнији култивари су:

  • 'Belgica' (Kruessmann, 1958)(syn: U. belgica Weston(1775); U. scabra var. belgica Bailey (1902); U. belgica Burgsd.; U. latifolia Poederle; U. batavina K. Koch.; U. campestris var. latifolia Gillekens (1891); U. hollandica belgica (Burgsd.) Rehd.)

Култивар пореклом из Белгије, настао око 1694. године. Дрво високо до 40 m, правог стабла и широке круне у старости, по хабитусу сличније брдском него пољским брестовима, али млади избојци су виткији и до јесени оголе. Листови су ужи и грубље тестерасти, са продуженим врхом, дуги 10-15 cm и 5-6 cm широки, са лица тамнозелени, а са наличја меко длакави, са 14-18 пари бочних нерава, при основи веома заобљени. Лисна дршка око 6 mm. Плодови елиптични, 2-2,5 cm дуги, семе ближе врху криоца.

  • 'Wredei' (Kruessmann, 1958)(syn: U. dampieri var. Wredei Juhlke (1877); U. Wreedi aurea Leach (1893); U. 'Dampieri Aurea') Клон са ускопирамидалном круном, густо распоређеним златножутим (златни брест), широкоовалним листовима који су двостроко тестерасти, са дубоко усеченим зупцимана и кратким петељкама. често га описују као варијетет клона 'Dampieri'. Настао је 1875. у арборетуму Alt-Geltow, близу Потсдама - Немачка. Има претпоставки да је у питању химера јер понекад развија зелене гране идентичне са U. x hollandica 'Dampieri'[4].
  • 'Elegantissima' Према Beanu (1980), овај хибрид издвојен је и описан као посебна врста у Flora of Leicestershire and Rutland Ulmus x elegantissima Horwood (1933), а Melville је сматра природним хибридом између U. plotii и U. glabra. Јавља се доста често у долини Трент јужно од Хартфордшира и Есекса. Веома је варијабилна са најразличитијим комбинацијама различитих родитељских особина.
  • 'Jacqueline Hillier' је култивар који припада овој хибридној врсти, а пронађен је у једном врту у Мидландсу, где су га открили и дали му име господа Hillier 1967. године. Култивар је жбунаст, 3-4 m висок, са веома густом крошњом и малим рапавим листовима, 2-3 cm дугим, грубо двоструко тестерастим, на смеђим сомотасто длакавим гранчицама.

Остали култивари

  • 'Alba'
  • 'Angustifolia'
  • 'Balder'
  • 'Bea Schwarz'
  • 'Blandford'
  • 'Cinerea'
  • 'Dauvessei'
  • 'Daveyi'
  • 'Dumont'
  • 'Eleganto-Variegata'
  • 'Fjerrestad'
  • 'Freja'
  • 'Fulva'
  • 'Gaujardii'
  • 'Groeneveld'
  • 'Haarlemensis'
  • 'Hillieri'
  • 'Hollandica'
  • 'Loke'
  • 'Major'
  • 'Macrophylla Aurea'
  • 'Microphylla'
  • 'Modiolina'
  • 'Muscaviensis'
  • 'Odin'
  • 'Pioneer'
  • 'Purpurascens'
  • 'Serpentina'
  • 'Smithii '
  • 'Superba'
  • 'Tricolor'
  • 'Vegeta'
  • 'Virens'
  • 'Viscosa'
  • 'Ypreau'

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bean, W. J. (1980): Trees & Shrubs hardy in the British Isles. 8. edition revised. Vol. IV
  2. ^ Fontaine,F.J. (1968): Ulmus. Dendroflora 5:37-55
  3. ^ Грбић, М. (1992): Унапређење расадничке производње неких брестова (Ulmus L.) аутовегетативним методама размножавања. Докторска дисертација, Шумарски факултет Београд.
  4. ^ Green P. S. (1964): Registration of Cultivar Names in Ulmus. Arnoldia 24 (6-8): 41-80

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]