Црква Светог Димитрија (Битољ)
| Свети Димитрије | |
|---|---|
| Свети Димитриј | |
.jpg) | |
| Основни подаци | |
| Статус | активна |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Македонска православна црква — Охридска архиепископија |
| Епархија | Преспанско-пелагониска епархија |
| Оснивање | 1830. |
| Архитектура | |
| Стил | базилика |
| Ниво значаја | катедрална црква епархије |
| Локација | |
| Место | Битољ |
| Држава | Македонија |
| Координате | 41° 2′ 47″ N 21° 20′ 2″ E / 41.04639° С; 21.33389° И |
Црква Светог Димитрија у Битољу изграђена је 1830. у форми трибродске базилике са странским галеријама и посвећена је Светом Димитрију Солунском. Свети Димитрије је катедрална црква Преспанско-пелагонијске епархије македонске православне цркве.
Историја[уреди | уреди извор]
Црква је изграђена у року од 4 месеца, на месту старе капеле која је изгорела 1726. Улази се кроз велики нартекс. Иконописци и резбари катедралне цркве је била мијачка породица Рензови, припадници дебарске уметничке школе (18—19. век). Под цркве је укопан за 1 м да не надвиси тадање џамије (у Османском царству црква није смела бити виша од џамије). Звоник је изграђен 1936. и рад је Александра Дерока.[1] Иконостас је позлаћен, рад непознатог вајара. Иконе Исус Христос, Ваведење, Крштење Исуса Христа, улазак у Јерусалим, Исусово распеће, педесетница и негирање апостола Томе су рад Давида Селеница, данас се налазе у музеју у Скопљу. Иконостас је датиран око 1730.[2] У цркви се данас налазе иконе Михајла Анагоста и његовог сина Николаја Михајлова, рад из 1842.[3]
У цркви се налази лобања мученика Агатангела, у једној металној кутији, са грчким натписом од 27. фебруара 1827. године.
Године 2005. конзерватори битољског института открили су непознату фреску Исуса код свода, која је потамнела због саја изгорелих свећа.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „St. Dimitrij (Св. Димитрија, Sv. Dimitrija) Church in Bitola - Macedonia Travel Guide[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 27. 4. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Έλληνες Ζωγράφοι Μετά Την Άλωση 3[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 27. 04. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Николоски, Дарко. Прилог кон делото на зографот Никола Михаилов. // Ниш и Византија XI: зборник радова. Симпозиум „Ниш и Византија XI“, Ниш, 3 - 5 юни 2012, с. 355. Посетен на 8. април 2014 г..
- ^ Време; издање 2011-09-17
