Ваведење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ваведење пресвете Богородице у Јерусалимски храм

Ваведење је један од дванаест великих хришћанских празника. Означава улазак (уведење) свете Богородице у храм. Празнује се 21. новембра по старом, односно 4. децембра по новом календару.

Марија је, као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм. Доведена је из Назарета у Јерусалим где је на самом улазу дочекао је отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.

Испред Марије ишле су девице са упаљеним свећама. Иза њих ходала је Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На уласку у храм, првосвештеник Захарије, увео ју је у Светињу над Светињама, најсветлије место храма иза друге завесе, где улазе само архијереји и то само једном годишње. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Света Дева, Марија, остала је у храму, где је боравила девет година.

Након што су јој родитњљи умрли, Деву Марију су са дванаест година предали Јосифу, њеном сроднику у Назарету, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу.

Девица Марија била је прва доживотно завештана девојка.


Народни обичај[уреди]

Код Срба се овај дан још и зове Света Пречиста. На овај дан, који се зове и Женска Богородица, светкују се родиље и нероткиње, а многи се на овај дан и причешћују. У Србији је ово усечни дан, дан када се не предузимају важнији послови. Осим оних који овај дан светкују као своју славу, ово је и дан који светкују сточари.

Српска православна црква[уреди]

Српска православна црква прославља Ваведење пресвете Богородице 4. децембра, иначе је и Слава српског манастира Хиландара на Светој Гори. Манастир Брадача, Манастир Свете Богородице Сићево, Манастир Каленић и Манастир Ваведење су посвећени празнику. Ваведење спада у Богородичине празнике.

Спољашње везе[уреди]

Извор[уреди]

  • "Srpske slave i verski običaji" - Posebno izdanje;"Glas crkve" ("Aleksandrija" Valjebvo) - Ljubomir Ranković, protođakon - Šabac, 2003.