Шаблон:ИЧ-Расковник (старословенска митологија)
Расковник је митска биљка, најпознатија од неколико сличних које постоје у причама из словенске митологије, али су се одомаћиле и код неких несловенских народа. Приписују му се многе магијске моћи, а најчешће она да може да откључа све што је закључано и отвори све што је затворено (сам назив биљке у етимолошкој је вези са глаголом „ковати” и упућује на моћ ове биљке да отвори, раскује сваку браву). Према легендама, ову биљку је изузетно тешко препознати, а наводно су само одређене хтоничне животиње у стању да је идентификују. Верује се да корен расковника има облик мушког тела, са свим деловима, некада са све косом на глави. У неким предањима се каже да има девет кора и стабло црвено као крв, а према другим постоје мушки и женски расковник. Употреба расковника у српској митологији често је везана за проналажење скривеног блага, о ком у српском народу постоји велики број митова, а посебно су распрострањени у источној Србији где се и данас могу срести трагачи за хајдучким златом.
Као једна од најпознатијих магичних биљака у српској митологији, расковник је постао један од симбола српског језика, традиције и културе и за њега су везане многе легенде и предања. Још је Вук Караџић, у другом издању Српског рјечника из 1852. године, за појам „расковник” дао следеће објашњење: „ра́ско̑вни̑к, m. некаква (може бити измишљена) трава, за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Ову траву желе особито они који траже у земљи новаца, јер кажу да су они, особито гдје их је много, тако затворени да се без ње не могу отворити и извадити. Приповиједа се у Земуну да је ондашњи један трговац, желећи такову траву наћи, некакву бабу метнуо у букагије, па је пустио ноћу да иде по ливади: па као гдје би се букагије саме од себе отвориле, ондје мора бити расковник.” Расковник су у својим делима описали многи велики српски писци, међу њима Бора Станковић и Бранко Миљковић. Према овој митској биљци име је добио Расковник, часопис за књижевност и културу на селу, а 2015. је покренут пројекат Расковник: српски лексикографски портал и платформа за упоредна истраживања српске лексике