Српски народни обичаји

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска култура
Coat of arms of Serbia.svg
Уметност
Књижевност · Музика · Позоришта
Сликарство · Фотографија
Кинематографија
Традиција
Народни обичаји · Народна ношња · Игре
Кухиња · Сроднички односи · Религија
Хералдика · Епска поезија
Споменици
Непокретна културна добра · Музеји
Архитектура · Тврђаве · Манастири
Светска баштина · Војничка гробља
Разно
Познати Срби · САНУ · Спорт
Дигитализација

Српски народни обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим веровањима Срба, који су опстали до данас. Народне обичаје често прате разне тајанствене и мистичне радње које народ чини у разним приликама и из разних побуда, верујући да ће му то некако помоћи и користити.

Намена народних обичаја је различита и може бити:

  • да се заштити здравље укућана,
  • да се сачува и повећа пород и имовина,
  • да пада киша и да се натопе жедна поља,
  • да се сузбију и разбију градоносни облаци.
  • да се придобије особа која се воли,
  • да се излечи болесник,
  • да се напакости некоме, итд.

Постоји много народних обичаја: за сваку радњу, сваки догађај, сваки празник, сваку прилику и неприлику. Обичаји су се у народу доста множили, мењали и допуњавали.

Вук Караџић је забележио доста народних обичаја и захваљујући његовом раду, многи су и данас познати. Српским народним обичајима, у новије време, бавио се доста етнолог Веселин Чајкановић.

Народни обичаји везани за народне празнике описивани су у разним народним календарима који се формирају за једну годину или више година.

Види још[уреди]