Җ (слово ћирилице)
| Ћирилично слово Җ җ | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| |||||
| Позиција у Уникоду | |||||
| Велико: U+0496 | |||||
| Мало: U+0497 | |||||
| Слова српске азбуке | |||||
| А | Б | В | Г | Д | Ђ |
| Е | Ж | З | И | Ј | К |
| Л | Љ | М | Н | Њ | О |
| П | Р | С | Т | Ћ | У |
| Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
| Слова осталих словенских језика | |||||
| А́ | А̀ | А̄ | Ґ | Ґ | Ѓ |
| Ѓ | Ѐ | Е́ | Е̄ | Ё | Є |
| З́ | Ѕ | Ѝ | И́ | І | Ї |
| Й | Ќ | О́ | О̀ | Ō | С́ |
| У́ | У̀ | Ў | Щ | Ъ | Ы |
| Ь | Э | Ю | Я | ||
| Слова несловенских језика | |||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ |
| Ҕ | Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ |
| Ԃ | Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ |
| Ӂ | Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ |
| З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ |
| Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ |
| Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
| Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ |
| Ӊ | Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ |
| Ԋ | Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ |
| Ԥ | Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ |
| Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ |
| Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ |
| Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
| Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ |
| Ҿ | Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ |
| Э̆ | Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ |
| Є̈ | Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ |
| Ԝ | Ӏ | ||||
| Историјска слова | |||||
| Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ |
| Ѿ | Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ |
| Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ |
| Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ |
| Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ |
| ꙮ | |||||
| Сва слова ћирилице | |||||
Җ җ (Җ җ; искошено: Җ җ) је слово ћириличног писма.[1] Зове се Жје или Ж са силазницом. Његов облик је изведен од ћириличног слова Ж (Ж ж) са додатком спуштача на десној нози.
Җ се користи у азбукама дунганског,[2]калмичког,[3] татарског[4] и туркменског језика.[5]
Изговара се као меко "жј" - идентично изговору слова З́.
Ово слово се налази и у здоровљанском језику, где се такође изговара као меко "жј". За обиљежавање тог звука, у том вештачком језику користе наизменично и Җ и З́ - нема дефинисаних граматичких правила који стриктно одређују које слово да се искористи у одређеном случају.
Коришћење
[уреди | уреди извор]| Језик | Место у азбуци | Изговор | Romanization |
|---|---|---|---|
| Калмички језик | 11th | /dʒ/ лажногласна поставеоларна африката | j, dzh |
| Туркменски језик | 9th | /d͡ʒ/ true гласна поставеоларна африката | j |
| Дунгански језик | 10th | /tʂ/ безвучна ретрофлексна африката/tɕ/ безвучна алвеолопалатална африката | zh, ⱬ |
| Татарски језик | /dʑ/ гласна алвеолопалатална африката /ʑ/ гласни алвеолопалатални фрикатив | c |
Рачунарски кодови
[уреди | уреди извор]| Знак | Җ | җ | ||
|---|---|---|---|---|
| Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER ZHE WITH DESCENDER |
CYRILLIC SMALL LETTER ZHE WITH DESCENDER | ||
| Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
| Уникод | 1174 | U+0496 | 1175 | U+0497 |
| UTF-8 | 210 150 | D2 96 | 210 151 | D2 97 |
| Нумеричка референца знака | Җ | Җ | җ | җ |
Слична слова
[уреди | уреди извор]- Ҹ ҹ : Ч са вертикалним потезом.
- Џ џ : Ћириличко слово Џ.
- Ӌ ӌ : Ћириличко слово Какашко Џ.
- Ӂ ӂ : Ћириличко слово Ж са бревом.
- Ӝ ӝ : Ћириличко слово Ж са дијарезом.
- Ģ ģ : Латиничко слово Ģ.
- Dž dž : Латиничко дијаграф D и Z са кароном.
- Ч ч : Ћириличко слово Ч.
- Ж ӝ : Ћириличко слово Ж.
- Č č : Латиничко слово C са кароном.
- Ž ž' : Латиничко слово Z са кароном.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 19. 09. 2023.
- ^ Ager, Simon (ур.). „Dungan (хуэйзў йүян)”. Omniglot: writing systems & languages of the world. Архивирано из оригинала 25. 04. 2006. г. Приступљено 19. 09. 2023.
- ^ Ager, Simon (ур.). „Kalmyk (Хальмг келн)”. Omniglot: writing systems & languages of the world. Приступљено 19. 09. 2023.
- ^ Ager, Simon (ур.). „Tatar (tatarça / татарча / تاتارچا)”. Omniglot: writing systems & languages of the world. Приступљено 19. 09. 2023.
- ^ Ager, Simon (ур.). „Turkmen (Türkmen dili / Түркмен дили)”. Omniglot: writing systems & languages of the world. Приступљено 19. 09. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]