В (слово ћирилице)
| Ћирилично слово В | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Бројна вредност: 2 | |||||
| Позиција у Уникоду | |||||
| Велико: U+0412 | |||||
| Мало: U+0432 | |||||
| Слова српске азбуке | |||||
| А | Б | В | Г | Д | Ђ |
| Е | Ж | З | И | Ј | К |
| Л | Љ | М | Н | Њ | О |
| П | Р | С | Т | Ћ | У |
| Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
| Слова осталих словенских језика | |||||
| А́ | А̀ | А̄ | Ґ | Ґ | Ѓ |
| Ѓ | Ѐ | Е́ | Е̄ | Ё | Є |
| З́ | Ѕ | Ѝ | И́ | І | Ї |
| Й | Ќ | О́ | О̀ | Ō | С́ |
| У́ | У̀ | Ў | Щ | Ъ | Ы |
| Ь | Э | Ю | Я | ||
| Слова несловенских језика | |||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ |
| Ҕ | Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ |
| Ԃ | Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ |
| Ӂ | Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ |
| З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ |
| Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ |
| Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
| Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ |
| Ӊ | Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ |
| Ԋ | Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ |
| Ԥ | Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ |
| Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ |
| Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ |
| Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
| Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ |
| Ҿ | Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ |
| Э̆ | Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ |
| Є̈ | Я̆ | Я̄ | Я̈ | Ԙ | Ԝ |
| Ӏ | |||||
| Историјска слова | |||||
| Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ |
| Ѿ | Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ |
| Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ |
| Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ |
| Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ |
| ꙮ | |||||
| Сва слова ћирилице | |||||
В в (В в; искошено: В в) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову V и грчком слову бета (Β β).
Историја
[уреди | уреди извор]Слово В, као и слово Б, настало је од грчког слова бете (Β β), које је представљало /v/.
У старословенској азбуци је имало име вѣдѣ, што је значило »знам«.
У ћириличком бројевном систему, слово В је имало вредност броја 2.
Облик
[уреди | уреди извор]Велико ћириличко слово В (лат. V) истог је облика као велико латиничко слово B (ћир. Б).
Употреба
[уреди | уреди извор]Најчешће представља звучни уснено-зубни фрикатив /v/, али:
У руском и бугарском, на крају речи или пред безвучним сугласником, представља безвучно /f/, а пре самогласника који врши палатализацију представља /vʲ/.
У стандардном украјинском, слово В на крају речи изговара се као /w/.
Неки Украјинци овако изговарају слово В и кад стоји иза сугласника, а неки у било ком положају. У источној Украјини, слово В на крају речи може представљати безвучно /f/ (ово се сматра русизмом, јер се у стандардном украјинском обезвучавање сугласника на крају речи не врши); нпр., стандардни изговор речи »сказав« („он је рекао”) је /skazaw/, али у источној Украјини, та реч би се највероватније изговорила као /skazaf/.
У белоруском, слово В представља звук /v/. Пред сугласником и на крају речи, прелази у кратко у (Ў ў), које представља /w/; нпр., белоруска реч за »језик« је „мова”, али њен придевски облик је „моўны”, а генитив множине (настаје уклањањем крајњег ⟨а⟩) је „моў”.
У русинском, слово В представља глас /v/, а на крају речи глас /w/.
У српском, слово В представља гласове /ʋ/ или /v/, у зависности од говорника.
У македонском, слово В представља /ʋ/, али на крају речи представља /f/, нпр., „бев” (»бех«) [bɛf].
У монголском, калмичком и дунганском, слово В се употребљава за /w/.
Слична и сродна слова
[уреди | уреди извор]- Β β : Грчко слово бета
- Б б : Б, слово ћирилице
- B b : B, слово латинице
- V v : V, слово латинице
- W w : W, слово латинице
Рачунарско кодирање карактера
[уреди | уреди извор]| Знак | В | в | ||
|---|---|---|---|---|
| Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER VE | CYRILLIC SMALL LETTER VE | ||
| Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
| Уникод | 1042 | U+0412 | 1074 | U+0432 |
| UTF-8 | 208 146 | D0 92 | 208 178 | D0 B2 |
| Нумеричка референца знака | В | В | в | в |
| KOI8-R and KOI8-U | 247 | F7 | 215 | D7 |
| CP 855 | 236 | EC | 235 | EB |
| Windows-1251 | 194 | C2 | 226 | E2 |
| ISO-8859-5 | 178 | B2 | 210 | D2 |
| Mac Cyrillic | 130 | 82 | 226 | E2 |
Литература
[уреди | уреди извор]- Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.