Ѫ (слово ћирилице)

Ћирилично слово Ѫ ѫ


Позиција у Уникоду
Велико: U+046A
Мало: U+046B
Слова српске азбуке
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Слова осталих словенских језика
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̈	Ԙ	Ԝ
		Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

Ѫ ѫ (Ѫ ѫ; искошено: Ѫ ѫ) (глаг. Ⱘ), односно велики Јус је означавао носни самогласник [ɔ̃]. У српском језику се мења у у.

У бугарској азбуци је велики Јус («голям юс», «голяма носовка», «широко ъ») постојао до језичке реформе 1945. године, мада је самогласник у то доба већ давно престао да буде носни и изговарао се исто као ъ.

Старословенски велики Јус се у савременом пољском језику означава словима ą после тврдих сугласника, и уз то је сачуван носни изговор.

Рачунарски кодови

Знак	Ѫ		ѫ
Назив у Уникоду	CYRILLIC CAPITAL LETTER BIG YUS		CYRILLIC SMALL LETTER BIG
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	1130	U+046A	1131	U+046B
UTF-8	209 170	D1 AA	209 171	D1 AB
Нумеричка референца знака	Ѫ	Ѫ	ѫ	ѫ