Anoplotrupes stercorosus

Anoplotrupes stercorosus
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Coleoptera
Породица:	Geotrupidae
Род:	Anoplotrupes
Врста:	A. stercorosus
Биномно име
	Anoplotrupes stercorosus; (Hartmann in L. G. Scriba, 1791)
Синоними
	Списак Geotrupes amoethysticus Mulsant, 1842 ; Geotrupes erythropterus Trella, 1937 ; Geotrupes fauconneti Pic, 1926 ; Geotrupes inaequalis Faldermann, 1835 ; Geotrupes juvenilis Mulsant, 1842 ; Geotrupes monticola Heer, 1841 ; Geotrupes nigrinus Mulsant, 1842 ; Geotrupes picipennis Fleischer, 1925 ; Geotrupes prusicus Czwalina, 1884 ; Geotrupes rugosissimus Fleischer, 1925 ; Geotrupes stercorosus Hartmann in L.G. Scriba, 1791 ; Geotrupes sylvaticus Panzer, 1798 ; Geotrupes violaceus Dalla Torre, 1879 ; Geotrupes viridis Dalla Torre, 1879 ; Geotrupes viturati Pic, 1926 ; Scarabaeus stercorosus Scriba, 1791;

Anoplotrupes stercorosus је врста тврдокрилца из породице Geotrupidae, потпородице Geotrupinae.

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Ова буба је присутна широм Европе. Среће се и у другим крајевима света где је доспела са довођењем стоке, на пример у Аустралији.^[1]

Станиште[уреди | уреди извор]

Ови тврдокрилци насељавају листопадне шуме, претежно букове, мешовите и нове четинарске шуме.^[2]^[3]

Одрасли примерци Anoplotrupes stercorosus нарасту у дужину 12-20 mm^[2]^[4] па не достижу величину сличног сродника Geotrupes stercorarius. Боја тела је плаво-црна, а доња страна је обично металик плава. Покрилца имају седам подужних, благо истачканих жлебова. Крила могу бити плава, љубичаста или зелена, а антене су црвенкастосмеђе. Најбољи детаљ за распознавање је што Geotrupes stercorarius има три клина на спољној страни тибије трећег пара ногу, док A. stercorosus има само два.

Биологија[уреди | уреди извор]

Одрасли примерци се јављају током јуна и срећу све до наредног пролећа.^[5] Ови балегари се хране балегом, трулим гљивама и биљним соковима. С пролећа полажу јаја на крају ходника ископаних у земљи, дугих 70-80 cm, у које стављају балегу да би се ларве храниле. Могу се хранити и стељом и гљивама, било да су здраве или у распадању. Ларве презимљавају и улуткавају се с пролећа, тако да развојни процес траје једну годину.^[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

одозго
бочни изглед
котрљање балеге
полетање
музејски примерци

Библиографија[уреди | уреди извор]

Anderson, R., Nash, R. & O'Connor, J. P. 1997, Irish Coleoptera: a revised and annotated list, Irish Naturalists' Journal Special Entomological Supplement, 1-81
Joy, N. H., 1932, A practical handbook of British beetles, H. F. & G. Witherby, London
Jessop, L., 1986, Coleoptera: Scarabaeoidea. Dung beetles and chafers
Mann, D., 2002, Geotrupidae in: Checklist of Beetles of the British Isles. www.coleopterist.org.uk
Mulsant E. (1842) Histoire naturelle des Coléoptères de France. Lamellicornes, Paris, Lyon :1-623
Scriba L.G. (1791) Entomologische Bemerkungen und Erfahrungen, Journal für die Liebhaber der Entomologie. Frankfurt 1(3):244-255

Референце[уреди | уреди извор]

^ Fauna europaea
^ ^а ^б ^в Commanster
^ Adam Byk, Piotr Semkiw. Habitat preferences of the forest dung beetle Anoplotrupes stercorosus (Scriba, 1791) (Coleoptera:Geotrupinae) in Białowieża Forest. Acta Sci. Pol. Silv. Colendar. Rat. Ind. Lig nar. 9 (3-4), s. 17-28, 2010.
^ Atlas of Geotrupidae of Russia
^ „Anoplotrupes stercorosus | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-03-09.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Fauna europaea

[Comm-2] а ^б ^в Commanster

[3] Adam Byk, Piotr Semkiw. Habitat preferences of the forest dung beetle Anoplotrupes stercorosus (Scriba, 1791) (Coleoptera:Geotrupinae) in Białowieża Forest. Acta Sci. Pol. Silv. Colendar. Rat. Ind. Lig nar. 9 (3-4), s. 17-28, 2010.

[4] Atlas of Geotrupidae of Russia

[5] „Anoplotrupes stercorosus | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-03-09.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]