Европска буква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Европска буква
Illustration Fagus sylvatica0.jpg
Европска буква
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Fagales
Породица: Fagaceae
Род: Fagus
Биномијална номенклатура
Fagus sylvatica
L.

Европска буква (Fagus sylvatica) је високо листопадно дрво. Одговара јој умерена и влажна клима. Осетљива је на ране и касне мразеве. Врста је сенке и достиже зрелост доста касно; на отвореном простору око 40-те године, а у густим састојинама и до 60-те.

Распрострањеност[уреди]

Густа букова шума

Ареал европске букве распростире се од Шкотске и Скандинавије на северу до Сицилије ) и Корзике на југу. Источна граница ареала пружа се на југ преко источне Пруске, Пољске, преко Карпата до Балканског полуострва. У средњој и северној Европи расте у нижим пределима, док у јужним деловима ареала расте на високим планинама.

Изглед[уреди]

Европска буква достиже висину 30-40 м и пречник стабла до 2 м. На горњој граници ареала стабла су знатно нижа, искривљена и жбунастог облика. Кора европске букве је танка, сива и глатка. Пупољци вретенасти, зашиљеног врха, дуги до 2 цм, на гранама спирално распоређени. Листови су овални, дуги 4-10 цм, по ободу цели или благо валовити. Лице листа је тамно зелено, сјајно и голо, а наличје светлије, у младости длакаво дуж нерава и по ободу. Цветови су једнополни. Мушки груписани до 20 у лоптастим цвастима на висећим дршкама дужине до 20 цм. Женски груписани по 2-4 у купули у пазуху листа, на дршкама дужине 2 цм. Купула је обрасла кончастим љуспама. Плод буквица је троугласт, дуг 10-16 мм. Европска буква цвета истовремено са листањем, а плодови сазревају током септембра-октобра. Коренов систем је срцаст – у почетку вертикалан са израженом жилом срчаницом, а касније се формирају снажне бочне жиле.[1]

Употреба[уреди]

Буква је једна од најзначајнијих шумских врста. Дрво букве користи се у ражличите сврхе: за гориво, у индустрији намештаја и грађевинарству, за добијање целулозе и др. Семе букве користило се у људској исхрани од праисторије. Сакупља се са земље, када буквице отпадну. По укусу је најсличније семену лешника. Још је Плиније писао да је буквица од свих орашица најслађа за јело. Буквице се користе у исхрани најчешће сирове али се могу и пећи попут питомог кестена, самлети у брашно или се из њих може цедити уље. Хлеб са додатком брашна од буквиног жира на Кавказу се сматра специјалитетом, а уље од буквица убраја се у најквалитетнија јестива уља. Претерана конзумација сировог семена може довести до пробавних сметњи али печене нису шкодљиве. [2]

Жива ограда формирана од европске букве

Значај у озелењавању[уреди]

Европска буква има велики значај у озелењавању, посебно за велике парковске површине. Погодна је за формирање великих група и састојина, али може бити незамењива и као солитерно стабло. Посебно њене украсне форме. Добро подноси орезивање, па се од ње могу формирати густе живе ограде.

Украсне форме[уреди]

Познат је већи број украсних форми:

  • ’Fastigiata’ – пирамидалне крошње, грана уперених ка врху
  • ’Laciniata’ – листови издужени, перасто дељени
  • ’Pendula’ – жалосна форма; основне гране дуге до 6 м, падају вертикалано на доле
  • ’Purpurea’ – листови тамно црвене боје
  • ’Purpurea pendula’ – жалосна форма са тамноцрвеним листовима
  • ’Quercifolia’ – стабло ниског раста, листови по ободу режњевити, потсећају на листове храста
  • ’Quercoides’ – кора стабла и старијих грана дубоко испуцала, попут коре храста

Споменици природе[уреди]

Споменик природе „Европска буква на Калемегдану“

У Србији је велики број изузетних стабала заштићен Законом о заштити природе [3] и проглашен Споменицима природе.
Заштићена стабла европске букве:

  • „Буква на Дедињу“ је део заштићене културно-просторне целине Сењак. Високо је 26 м, обима дебла 2,7 м, добија црвено лишће у току вегетације и веома је атрактивног изгледа.
  • „Европска буква на Калемегдану“ је стабло импозантних димензија које расте на простору Калемегданског парка (веза Калемегдан), највећег и једног од најстаријих београдских паркова.

Референце[уреди]

  1. Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 261—263 
  2. Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, стр. 80—81 
  3. Закон о заштити природе

Види још[уреди]

Мезијска буква

Спољашње везе[уреди]