Hiperprolaktinemija
| Hiperprolaktinemija | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Endokrinologija |
| ICD-10 | E22.1 |
| ICD-9-CM | 253.1 |
| DiseasesDB | 6314 |
| eMedicine | med/1098 |
| MeSH | D006966 |
Hiperprolaktinemija je stanje u kojem u krvi postoji povećana koncentracija prolaktina hormon kojeg luči hipofiza.[1] Može se manifestovati u dva oblika kao: fiziološka (tokom trudnoće i u novorođenčadi tokom dojenja) i patološka. Bolest je mnogo izraženije u žena, ali može se razviti i u muškaraca.
Opšta razmatranja[уреди | уреди извор]
Najvažnija uloga prolaktina kod žena je stimulacija proizvodnje mleka u mlečnoj žlezdi nakon poroda. Povišene vrednosti prolaktina mogu se javiti u sledećim stanjima:
- Tokom trudnoće i dojenja normalno je da se u krvi nalazi povećana koncentracija prolaktina.
- Nakon upotrebe nekih lijekova,[2]
- Nakon nekih bolesti, npr. kod dobroćudni tumor hipofize koji pojačano luči prolaktin i naziva se
prolaktinom. I drugi tumori hipofizne regije mogu ponekad izazvati hiperprolaktinemiju izazvanu kompresijom na hipofizu.
Prolaktin i kod žena i kod muškaraca snižava nivo polnih hormona (estrogena i testosterona) što dovodi do poremećaja menstrualnih ciklusa i polnih funkcija.[3]
Epidemiologija[уреди | уреди извор]
Poremećaj se najčešće javlja kod žena, a vrlo retko kod dece i adolescenata.
- U SAD ovo stanje se javlja u manje od 1% slučajeva u opštoj populaciji i u 5-14% od pacijenata sa sekundarnom amenorejom.[4] Približno 75% pacijenata sa galaktorejom i amenoreje imaju hiperprolaktinemiju, a oko 30% može imati tumore koji luče prolaktin.
- Smrtnost je relativno mala, međutim, u slučajevima sa enormnim vrednostima prolaktina koji sekretuju tumora, smrtnost može biti značajna. Retki su slučajevi metastatske maligne prolaktinemije.[5]
Etiologija[уреди | уреди извор]
Sindrom hiperprolaktinemije mogu uzrokovati različiti somatogeni, neuroendokrinim i psihijatrijskim činiocima.
Prema uzrocima hiperprolaktinemija može biti: fiziološka, dfarmakološka, patološka, i idiopatska (nepoznatog uzroka).
Fiziološka (prirodna) hiperprolaktinemija[уреди | уреди извор]
Tipične fiziološke hiperprolaktinemije nastaju tokom telesne aktivnosti, stresa (hipoglikemija), sna, seksa, trudnoćе, dojenjа, stimulacija bradavica, koitusа, novorođenčeta i ishrane bogate proteinima.
- Nivo prolaktina raste kod telesne aktivnosti u trenutku postizanja anaerobnog praga.
- Ovaj hormon se smatra stresogenim faktorom (iako njegovo dejstvo u toku psihičkih stanja stresa nije u potpunosti dokazano), jer njegova koncerntracija u krvi raste tokom desjstva stresogenih faktora i parćena je hipotenzijom ili sinkopom.
- Takođe i hipoglikemija može biti od značaja za produkciju prolaktina, kod žena i muškarca.
Farmakološka hiperprolaktinemija[уреди | уреди извор]
Među farmakološkim uzročnicima hiperprolaktinemije navodi se veći broj lekova, pre svega onih koji ometaju metabolizam, sintezu, apsorpciju ili se vezuju za dopaminske receptore koji smanjuju dejstvo i uzrokuju povećanu sekreciju prolaktina. Iz ove grupe lekova najpoznatiji su: domperidon, fenotiazin, pimozid, butirofen, rezerpin, dekorboksilaza, metildopa, antagonisti dopaminskih receptora, butirofenoni, tioksanteni, metoklopramid, sulpirid, rezerpin.
Za razvoj snažne stimulanse ljudskog prolaktina od farmakoloških spreparata odgovorni su i:
- endogena opioidna sredstva.
- estrogeni, koji u farmakološkim dozama, izazivaju povećanje nivoa prolaktina kod žena i muškaraca, a inhibiraju nivo FSH i LH hormona.
Patološka hiperprolaktinemija[уреди | уреди извор]
Pojava hiperprolaktinemija može biti uzrokovana raznim patološkim stanjima Kao što su:
- hipotalamusni tumori i metastaze malignih tumora iz drugih lokacija
- tuberkuloza,
- sarkoidoza,
- kraniofaringeomi
- gliomi hipofize
- tumori hipofize
- prolaktinomi, koji mogu biti raznih veličina (uglavnom 10 mm), i nose naziv mikroprolaktinomi.
- adenomi koji sekretuju HR i PRL i adenomi koji sekretuju ACTH i PRL (Nelsonov sindrom i Kušingova bolest). Prema veličini prolaktinomi se dele na male (manje od 1 cm) i velike, invazivne tumore koji pokazuju tendenciju ekstrselarnog širenja. Smatra se da mali prolaktinomi po pravilu ne pokazuju tendenciju rasta odnosno prelaska u velike tumore. Prolaktinomi manjih dimenzija spadaju u češće i pretežno se javljaju kod žena za razliku od makroprolaktinoma koji su mnogo češći u osoba muškog pola. Smatra se da veličina ovih tumora koreliše sa stepenom hormonske sekrecije i da su generalno veći tumori praćeni većim nivoom serumskog prolaktina.
- nefunkcionalni hromofobni adenomi sa kompresijom hipofizne peteljke
- bolesti hipotalamusa i hipofizne peteljke
- granulomatozne bolesti posebno sarkoidoza
- kraniofaringeomi i drugi tumori
- zračenje glave
- sekcija peteljke hipofize
- sindrom prazne sele
- vaskularne abnormalnosti uključujući aneurizmu
- linfocitni hipofizitis
- primarni hipopituitarizam
- hronična bubrežna insuficijencija
- ciroza jetre
- trauma grudnog koša ( uključujući hirurgiju, herpes zoster)
- Chairi-Fromelov sindrom ili perzistentna postpartalna galaktoamenoreja
Među najčešćim uzrocima hiperprolaktinemije smatra se adenom hipofize, benigni tumor koji proizvodi prolaktin.
Idiopatska hiperprolaktinemija[уреди | уреди извор]
Kako se kod izvesnog broja bolesdnika sa hiperprolaktinemijom i nakon sprovedenog detaljnog ispitivanja ne može utvrditi neposredni uzrok njihovog nastanka, takve hiperprolaktinemije označavaju se kao idiopatske.
Klinička slika[уреди | уреди извор]
Kod žena, visoki nivoi prolaktina u krvi su tipično povezani sa hipoestrogenizmom, anovulacionom neplodnošću i promenama u menstruaciji.[6][7] Poremećaji menstruacije kod žena obično se manifestuju kao amenoreja ili oligomenoreja. U poslednjem slučaju, nepravilan menstrualni tok može dovesti do nenormalno obilnog i produženog krvarenja (menoragija).[3] Žene koje nisu trudne ili doje mogu takođe neočekivano da počnu da proizvode majčino mleko (galaktoreja), stanje koje nije uvek povezano sa visokim nivoom prolaktina. Na primer, mnoge žene u premenopauzi koje imaju hiperprolaktinemiju ne doživljavaju galaktoreju i samo nekim ženama koje imaju galaktoreju biće dijagnostikovana hiperprolaktinemija. Dakle, galaktoreja se može primetiti kod osoba sa normalnim nivoom prolaktina i ne mora nužno da ukazuje na hiperprolaktinemiju.[8] Ovaj fenomen je verovatno posledica galaktoreje koja zahteva adekvatan nivo progesterona ili estrogena za pripremu tkiva dojke. Pored toga, neke žene mogu takođe iskusiti gubitak libida i bol u dojkama, posebno kada nivo prolaktina u početku poraste, jer hormon podstiče promene tkiva u dojkama.
Kod muškaraca, najčešći simptomi hiperprolaktinemije su smanjen libido, seksualna disfunkcija, erektilna disfunkcija/impotencija, neplodnost i ginekomastija. Za razliku od žena, muškarci nemaju pouzdane pokazatelje povišenog prolaktina, kao što je menstruacija, što bi podstaklo hitnu medicinsku konsultaciju.[9] Kao rezultat toga, rane znake hiperprolaktinemije je generalno teže otkriti i mogu ostati neprimećeni dok se ne pojave teži simptomi.[9] Na primer, simptomi kao što su gubitak libida i seksualna disfunkcija su suptilni, nastaju postepeno i mogu lažno ukazivati na različit uzrok.[9] Mnogi muškarci sa hiperprolaktinemijom povezanom sa tumorom hipofize mogu se odreći kliničke pomoći sve dok ne počnu da doživljavaju ozbiljne endokrine komplikacije i komplikacije vida, kao što su velike glavobolje ili problemi sa očima.[9]
Dugotrajna hiperprolaktinemija može dovesti do štetnih promena u metabolizmu kostiju kao rezultat hipoestrogenizma i hipoandrogenizma. Studije su pokazale da hronično povišeni nivoi prolaktina dovode do povećane resorpcije kostiju i supresije formiranja kostiju, što dovodi do smanjene gustine kostiju, povećanog rizika od preloma i povećanog rizika od osteoporoze. Hronična prisutnost hiperprolaktinemije može dovesti do hipogonadizma i osteolize kod muškaraca.[10]
Dijagnoza[уреди | уреди извор]
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, kliničkog nalaza i laboratorijske i neuroradiološke obrade, i ima za cilj da dokaže postojanje povećanog nivoa prolaktina i da jasno razdvoji sva stanja koja do njega mogu dovesti i identifikacije patološki proces.
Terapija[уреди | уреди извор]
Glavni cilj terapije je trajno normalizovanje vrednosti prolaktina u krvi, ali i uklanjanje ili redukovanje tumora ako je on dokazan kao uzrok bolesti. Pre započinjanja terapije bitno je utvrditi neposredni uzrok povećanja prolaktina jer od toga zavisi i forma lečenja. U zavisnosti od etiološkog uzroka hiperprolaktinemija se može lečiti: primenom lekova, hirurški ili primenom zračne terapije.
Prognoza[уреди | уреди извор]
Prognoza hiperprolaktinemija zavisi od uzroka koji je do njega doveo. Kod prolaktinskog tumora u formi makroadenoma usled njegovog ekspanziivnog razvoja i rasta i ekspanzije u okolna tkiva, može doći do ozbiljnih oštećenja vida kao i postepenog razvoja insuficijencije prednjeg, ali i zadnjeg režnja hipofize.
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Nilsson LA, Roepstorff C, Kiens B, Billig H, Ling C. Prolactin suppresses malonyl-CoA concentration in human adipose tissue. Horm Metab Res. 2009 Oct. 41(10):747-51.
- ^ Davies PH. Drug-related hyperprolactinaemia. Adverse Drug React Toxicol Rev. 1997 Jun. 16(2):83-94.
- ^ а б Rubio-Abadal E, Del Cacho N, Saenz-Navarrete G, et al. How Hyperprolactinemia Affects Sexual Function in Patients Under Antipsychotic Treatment. J Clin Psychopharmacol. 2016 Jul 18.
- ^ Lee D-Y, Oh Y-K, Yoon B-K, Choi D. Prevalence of hyperprolactinemia in adolescents and young women with menstruation-related problems. Am J Obstet Gynecol. 2012. 206:213.e1-5.
- ^ Melmed S, Casanueva FF, Hoffman AR, et al. Diagnosis and treatment of hyperprolactinemia: an Endocrine Society clinical practice guideline. J Clin Endocrinol Metab. 2011 Feb. 96(2):273-88
- ^ Critchley, Hilary O. D.; Maybin, Jacqueline A.; Armstrong, Gregory M.; Williams, Alistair R. W. (2020). „Physiology of the Endometrium and Regulation of Menstruation”. Physiological Reviews. 100 (3): 1149—1179. ISSN 1522-1210. PMID 32031903. S2CID 211063583. doi:10.1152/physrev.00031.2019. hdl:20.500.11820/36236a4e-a35e-4818-abe3-5d8b278c66f8
.
- ^ Mann, W. Alexander (2011). „Treatment for prolactinomas and hyperprolactinaemia: a lifetime approach”. European Journal of Clinical Investigation (на језику: енглески). 41 (3): 334—342. ISSN 1365-2362. PMID 20955213. S2CID 23642551. doi:10.1111/j.1365-2362.2010.02399.x.
- ^ Sakiyama, Roland; Quan, Martin (1983). „Galactorrhea and Hyperprolactinemia:”. Obstetrical & Gynecological Survey (на језику: енглески). 38 (12): 689—700. ISSN 0029-7828. doi:10.1097/00006254-198312000-00001.
- ^ а б в г Buvat, J (2003-10-01). „Hyperprolactinemia and sexual function in men: a short review”. International Journal of Impotence Research (на језику: енглески). 15 (5): 373—377. ISSN 0955-9930. doi:10.1038/sj.ijir.3901043.
- ^ Naidoo, U.; Goff, D.C.; Klibanski, A. (2003). „Hyperprolactinemia and bone mineral density: the potential impact of antipsychotic agents”. Psychoneuroendocrinology (на језику: енглески). 28: 97—108. doi:10.1016/S0306-4530(02)00129-4.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
