Ivermektin

С Википедије, слободне енциклопедије
Ivermektin
Klinički podaci
Prodajno imeIvermectin B1, Ivermectin-luminol, Mectizan, Sklice
Drugs.comMonografija
Način primeneTopikalno, oralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije16 h
IzlučivanjeFekalno
Identifikatori
CAS broj70288-86-7 ДаY
ATC kodP02CF01 (WHO)
PubChemCID 46936176
DrugBankDB00602 ДаY
ChemSpider24605910 ДаY
KEGGC07970 ДаY
ChEMBLCHEMBL341047 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC95H146O28
Molarna masa1736,159
  • CO[C@H]1C[C@@H](O[C@@H](C)[C@@H]1O)O[C@H]1[C@H](C)O[C@H](C[C@@H]1OC)O[C@H]1[C@@H](C)\C=C\C=C2/CO[C@@H]3[C@H](O)C(C)=C[C@@H](C(=O)O[C@H]4C[C@@H](C\C=C1/C)O[C@@]1(CC[C@H](C)[C@@H](C(C)C)O1)C4)[C@]23O.CC[C@@H](C)[C@H]1O[C@@]2(CC[C@@H]1C)O[C@@H]1C\C=C(C)\[C@@H](O[C@@H]3O[C@@H](C)[C@H](O[C@@H]4O[C@@H](C)[C@H](O)[C@@H](OC)C4)[C@@H](OC)C3)[C@@H](C)\C=C\C=C3/CO[C@@H]4[C@H](O)C(C)=C[C@@H](C(=O)O[C@@H](C1)C2)[C@]34O
  • InChI=1S/C48H74O14.C47H72O14/c1-11-25(2)43-28(5)17-18-47(62-43)23-34-20-33(61-47)16-15-27(4)42(26(3)13-12-14-32-24-55-45-40(49)29(6)19-35(46(51)58-34)48(32,45)52)59-39-22-37(54-10)44(31(8)57-39)60-38-21-36(53-9)41(50)30(7)56-38;1-24(2)41-27(5)16-17-46(61-41)22-33-19-32(60-46)15-14-26(4)42(25(3)12-11-13-31-23-54-44-39(48)28(6)18-34(45(50)57-33)47(31,44)51)58-38-21-36(53-10)43(30(8)56-38)59-37-20-35(52-9)40(49)29(7)55-37/h12-15,19,25-26,28,30-31,33-45,49-50,52H,11,16-18,20-24H2,1-10H3;11-14,18,24-25,27,29-30,32-44,48-49,51H,15-17,19-23H2,1-10H3/b13-12+,27-15+,32-14+;12-11+,26-14+,31-13+/t25-,26+,28+,30+,31+,33-,34+,35+,36+,37+,38+,39+,40-,41+,42+,43-,44+,45-,47-,48-;25-,27-,29-,30-,32+,33-,34-,35-,36-,37-,38-,39+,40-,41+,42-,43-,44+,46+,47+/m10/s1 ДаY
  • Key:SPBDXSGPUHCETR-CVSKBELMSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja155 °C (311 °F)

Ivermektin je organsko jedinjenje, koje sadrži 95 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 1736,159 Da.[1][2]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 28
Broj donora vodonika 6
Broj rotacionih veza 15
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 9,0
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -17,1
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 340,1

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivermektin&oldid=27603970”