Mivakurijum hlorid

С Википедије, слободне енциклопедије
Mivacurijum hlorid
Klinički podaci
Drugs.comchloride.html Monografija
Način primeneIntravenozno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije1,7 do 2,6 minuta
Identifikatori
CAS broj106791-40-6 ДаY
ATC kodM03AC10 (WHO)
PubChemCID 5281042
DrugBankDB01226 ДаY
ChemSpider4444509 ДаY
KEGGC07550 ДаY
ChEMBLCHEMBL984 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC58H80N2O14
Molarna masa1029,261
  • COC1=CC(C[C@@H]2C3=CC(OC)=C(OC)C=C3CC[N+]2(C)CCCOC(=O)CC\C=C\CCC(=O)OCCC[N+]2(C)CCC3=CC(OC)=C(OC)C=C3[C@H]2CC2=CC(OC)=C(OC)C(OC)=C2)=CC(OC)=C1OC
  • InChI=1S/C58H80N2O14/c1-59(25-21-41-35-47(63-3)49(65-5)37-43(41)45(59)29-39-31-51(67-7)57(71-11)52(32-39)68-8)23-17-27-73-55(61)19-15-13-14-16-20-56(62)74-28-18-24-60(2)26-22-42-36-48(64-4)50(66-6)38-44(42)46(60)30-40-33-53(69-9)58(72-12)54(34-40)70-10/h13-14,31-38,45-46H,15-30H2,1-12H3/q+2/b14-13+/t45-,46-,59?,60?/m1/s1 ДаY
  • Key:ILVYCEVXHALBSC-OTBYEXOQSA-N ДаY

Mivacurijum hlorid je organsko jedinjenje, koje sadrži 58 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 1029,261 Da.[1][2]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 14
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 30
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 6,2
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -16,9
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 144,9

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mivakurijum_hlorid&oldid=27603730”