Пређи на садржај

Sanitacija

С Википедије, слободне енциклопедије
Sistem sanacije: prikupljanje, transport, obrada, odlaganje ili ponovna upotreba.

Sanitacija se odnosi na javnozdravstvene uslove povezane sa čistom pitkom vodom i adekvatnim tretmanom i odlaganjem ljudskih izlučevina i kanalizacije.[1] Sprečavanje ljudskog kontakta s izmetom deo je sanitarne zaštite, kao i pranje ruku sapunom. Sanitarni sistemi imaju za cilj da zaštite zdravlje ljudi pružajući čisto okruženje koje će zaustaviti prenošenje bolesti, naročito fekalno-oralnim putem.[2] Na primer, dijareja, glavni uzrok neuhranjenosti i zaostalog rasta kod dece, može se smanjiti sanitacijom.[3] Postoje mnoge druge bolesti koje se lako prenose u zajednicama koje imaju nizak nivo sanitacije, kao što su askarijaza (tip infekcije crevnim glistama ili helmintijaza), kolera, hepatitis, polio, šistozomijaza, trahoma, i niz drugih.

Postoji niz sanitarnih tehnologija i pristupa. Neki primeri su potpuna komunalna sanitacija, sanitacija bazirana na kontejnerima, ekološka sanitacija, urgentna sanitacija, terenska sanitacija i održiva sanitacija. Sanitarni sistem obuhvata prihvatanje, skladištenje, transport, tretman i odlaganje ili ponovnu upotrebu ljudskih izlučevina i otpadnih voda.[4] Aktivnosti ponovne upotrebe unutar sistema sanitacije mogu se usredsrediti na nutrijente, vodu, energiju ili organske materije sadržane u izlučevinama i otpadnim vodama. To se naziva „sanitarnim lancom vrednosti” ili „sanitarnom ekonomijom”.[5][6]

Nekoliko sanitarnih „nivoa” se koristi za poređenje stepena sanitarnih usluga unutar pojedinih zemalja ili širom zemalja.[7] Sanitaciona lestvica koja je definisa Zajedničkim programom nadgledanja za 2016. godinu počinje od otvorene defekacije i kreće se naviše koristeći izraze „nepoboljšani”, „ograničeni”, „osnovni”, pri čemu je najviši nivo „bezbedno upravljan”.[7] Ovo se posebno odnosi na zemlje u razvoju.

Ljudsko pravo na vodu i sanitaciju priznala je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija 2010. godine. Sanitacija je globalni razvojni prioritet i predmet Cilja 6 održivog razvoja.[8] Procena JMP-a za 2017. godinu navodi da 4,5 milijardi ljudi trenutno nema bezbedno upravljanje sanitacijom.[8] Nedostatak pristupa sanitaciji utiče ne samo na javno zdravlje, već i na ljudsko dostojanstvo i ličnu sigurnost.

Animirani video koji naglašava važnost sanitarne zaštite (ovde sa fokusom na toaletee) za javno zdravlje u zemljama u razvoju

Svetska zdravstvena organizacija definiše termin „sanitacija” na sledeći način:

„Sanitacija se generalno odnosi na pružanje postrojenja i usluga za bezbedno odlaganje ljudske mokraće i izmeta. Reč sanitacija se takođe odnosi na održavanje higijenskih uslova, kroz usluge kao što su prikupljanje smeća i odlaganje otpadnih voda”[9]

Sanacija uključuje sve četiri od ovih stavki inženjerske infrastrukture (iako je često samo prva snažno povezana s pojmom „sanitarne zaštite”): sistemi za menadžment fekalija, sistemi za menadžment otpadnih voda (ovdje su uključena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda), sistemi za upravljanje čvrstim otpadom, sistemi odvodnjavanja kišnice, koji se nazivaju i padavinskim odvodom.

Postoje neke varijacije u upotrebi termina „sanitacija” među raznim zemaljama. Na primer, promociju higijene neki vide kao sastavni deo sanitacije. Iz tog razloga, Savetodavno veće za snabdevanje vodom i sanitaciju definiše sanitaciju kao „sakupljanje, transport, tretman i odlaganje ili ponovnu upotrebu ljudskih izlučevina, kućnih otpadnih voda i čvrstog otpada, i pripadajuća promocija higijene”.[10]

Uprkos činjenici da sanitacija uključuje prečišćavanje otpadnih voda, ta dva termina se često koriste uporedo kao „sanitacija i upravljanje otpadnim vodama”.

Sveukupna svrha sanitacije je da se obezbedi zdrava životnu sredinu za sve, zaštitite prirodni resursi (kao što su površinske vode, podzemne vode, tlo) i obezbediti sigurnost, bezbednost i dostojanstvo ljudima kada oni vrše defekaciju ili mokrenje.

Ljudsko pravo na vodu i sanitaciju priznala je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija (UN) 2010. godine.[11][12][13] To je prepoznato u međunarodnom pravu kroz ugovore o ljudskim pravima, deklaracije i druge standarde. Ono je izvedena iz ljudskog prava na adekvatan životni standard.[14]

Efikasni sanitarni sistemi pružaju prepreke između izlučevina i ljudi na takav način da se prekida ciklus prenosa bolesti (na primer u slučaju fekalno prenosivih bolesti).[15] Ovaj aspekt je vizualizovan F-dijagramom gde svi glavni putevi prenošenja fekalno-oralnih bolesti počinju slovom F: engl. feces, fingers, flies, fields, fluids, food (sa značenjem: izmet, prsti, muve, polja, fluidi, hrana).[16]

Učinak sanitacije u odnosu na druge metode

[уреди | уреди извор]
Sanitacija , dezinfekcija и sterilizacija (sa leva na desno)
  1. ^ „sanitation | Definition of sanitation in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries | English. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  2. ^ SuSanA (2008). Towards more sustainable sanitation solutions . Sustainable Sanitation Alliance (SuSanA)
  3. ^ „Diarrhoeal disease”. World Health Organization (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2017. 
  4. ^ Gates Foundation (2010). „Water Sanitation Hygiene Fact Sheet 2010” (PDF). Gates Foundation. 
  5. ^ Paranipe, Nitin (19. 9. 2017). „The rise of the sanitation economy: how business can help solve a global crisis”. Thompson Reuters Foundation News. Приступљено 13. 11. 2017. 
  6. ^ Introducing the Sanitation Economy (PDF). Toilet Board Coalition. 2017. 
  7. ^ а б „Sanitation | JMP”. washdata.org (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2017. 
  8. ^ а б WHO and UNICEF (2017) Progress on Drinking Water, Sanitation and Hygiene: 2017 Update and SDG Baselines. Geneva: World Health Organization (WHO) and the United Nations Children’s Fund (UNICEF), 2017
  9. ^ „Sanitation”. Health topics. World Health Organization. 
  10. ^ Evans, B., van der Voorden, C., Peal, A. (2009). Public Funding for Sanitation - The many faces of sanitation subsidies. Water Supply and Sanitation Collaborative Council (WSSCC), Geneva, Switzerland, p. 35
  11. ^ „General Assembly” (PDF). Приступљено 25. 11. 2019. 
  12. ^ Human Rights Council resolution 15/9, Human rights and access to safe drinking water and sanitation, (6 October 2010), available from http://www.right2water.eu/sites/water/files/UNHRC%20Resolution%2015-9.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2017)
  13. ^ „The human rights to safe drinking water and sanitation”. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 08. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  14. ^ Right to water and sanitation derive from the right to an adequate standard of living. http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=10403&LangID=E
  15. ^ Thor Axel Stenström (2005) Breaking the sanitation barriers; WHO Guidelines for excreta use as a baseline for environmental health Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2008), Ecosan Conference, Durban, South Africa
  16. ^ Conant, Jeff (2005). Sanitation and Cleanliness for a Healthy Environment (PDF). Berkeley, California, USA: The Hesperian Foundation in collaboration with the United Nations Development Programme (UNDP), Sida. стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2014. г. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]