Olfaktorni neuroepitel, koji oblaže zadnji deo nosne šupljine, izložen je širokom spektru mirisa i toksičnih jedinjenja u vazduhu. Odoranti, koji su uglavnom mali lipofilni molekuli, ulaze u tok sluzi i dospevaju do receptora mirisa na senzornim neuronima. Osećaj mirisa je generalno prolazan proces, koji zahteva efikasan završetak signala, koji se može obezbediti biotransformacijom mirisa u ćelijama koje podržavaju epitel. Smatra se da enzimi koji metabolišu ksenobiotike u olfaktornom epitelu katalizuju inaktivaciju i olakšavaju eliminaciju mirisa.[4] Nedavno je utvrđeno da UGT2A1 i UGT2A2 imaju ulogu u gubitku osećaja mirisa povezanom sa COVID-19.[6]
^Shelton, Janie F.; Shastri, Anjali J.; Aslibekyan, Stella; Auton, Adam; Auton, Adam (2021). The UGT2A1/UGT2A2 locus is associated with COVID-19-related anosmia.