Veb-kasting

С Википедије, слободне енциклопедије

Veb-kasting podrazumijeva emitovanje ili prikazivanje medijskih sadržaja putem interneta. Veb-kasting omogućava korisnicima da slušaju radio-stanice ili muziku, gledaju televizijske programe i filmove, kao i uspostavljanje video-poziva. Veb-kasting nije nešto savremeno, jer se ideja razvijala ranih devedesetih.[1]

Nastanak termina veb-kasting[уреди | уреди извор]

Termin veb-kasting je skovan ranih devedesetih od strane veb-kast pionira Marka Kjubana, Hauarda Gordona, Vilijama Mjutuala i Pegi Majls. Oni su se skupili i doveli grupu veb-kastera kako bi izabrali termin koji bi najbolje opisivao tehnologiju za direktno emitovanje audio i video-sadržaja preko interneta. Termin net-kasting uzet je u razmatranje, ali je jedan od najranijih članova veb-kast zajednice posjedovao kompanije pod imenom NetCast, tako da je taj naziv ispao iz konkurencije. Grupa je takođe diskutovala o nazivima knjiga za National Association of Broadcasters, koje su pisali Pegi Majls i Din Sakai. Trenutni naziv veb-kasting prvi je upotrijebio Danijel Moran u svojoj priči iz 1988. godine The Armageddon blues.[2]

Počeci[уреди | уреди извор]

Veb-kasting je prvi put javno opisan 1989. godine u Njujorku na InterTainment 89. Projekat je prezentovao Brajan Rejla iz GTE Laboratories. On je prepoznao da slušaoci/gledaoci ne bi trebalo da budu prinuđeni da skidaju čitav sadržaj da bi ga gledali/slušali, dokle god je klijent računar u mogućnosti da prima i prezentuje podatke mnogo brže nego što korisnik može da ih isprati. veb-kasting debituje u martu 1992. godine kao prvo radio-emitovanje na Internetu. Početkom 1995. godine, ESPN emituje prvi živi radio-prenos na internetu — bejzbol utakmicu između Jenkija i Marinaca. Do 1996. godine, postojale su 82 radio-stanice na internetu. Do 2010. godine, veb-kasting postaje uobičajen način emitovanja za većinu većih radio i televizijskih stanica.[3]

Radio veb-kasting[уреди | уреди извор]

Najuobičajniji način da se radio emituje na internetu je korišćenje tehnologije koja koristi lossy audio-kodek. Najpopularniji formati za emitovanje koriste MP3, Ogg Vorbis, Windows Media Audio, Real Audio i MPEG – 2/4 kodeke. Bitovi se emituju preko mreže u TCP i UDP paketima, koji se zatim spajaju i puštaju za nekoliko sekundi.[4] Onlajn radio-emitovanje (veb-kasting) je rođeno devedesetih kao riješenje za muzičku industriju koja je nastojala da poboljša svoju poziciju prema aktivistima. Prva tradicionalna radio-stanica koja je emitovala program preko interneta bila je WXYC.[5] Termin koji se odnosi na radio veb-kasting može da ima dva značenja. Internetski radio može biti koncipiran kao program koji uživo emituje sadržaj na internetu, ali može biti i arhivski sajt sa muzičkim sadržajima dostupnim na zahtjev. Takođe, zemaljska radio-stanica može koristiti veb-kasting da poveća tržišno učešće. Najčešće se osnivaju internetske radio-stanice koje ne emituju zemaljski signal, već djeluju na internetu i kreću od nule.[тражи се извор]

Radio veb-kasting se razlikuje od tradicionalnih radio-stanica na tri načina:[тражи се извор]

  • Veb-kasting je relativno novi način slušanja radija preko računara. Korisnik posjeduje novi interfejs i ima mogućnost da pretražuje različite sadržaje prema imenu stanice, regiji, stilu. Na internetu je irelevantna podjela na frekvencije (FM ili AM) ili multipleks (DAB). Korisnik može sastavljati liste svojih preferencija, a tradicionalne radio-stanice na internetu nude sadržaje na zahtjev, tako da se svaka emisija može preslušati kada to odgovara korisniku
  • Veb-kasting širi dijapazon ponude radio-usluga. To danas mogu biti tradicionalne (zemaljske) radio-stanice, internetske stanice, portali ili nezavisni korisnici
  • Radio-sadržaji na svjetskoj mreži se razlikuje od radio-emitovanja u tradicionalnom smislu. Tamo gdje je razvoj mreže zemaljskih radio-stanica ograničen, postoji bezbroj internetskih stanica.

Veb-televizija[уреди | уреди извор]

Prva emitovanja televizijskih programa na internetu počinju 1994. godine, kada je ABC World News počela veb-kasting vijesti. Kao što je Audionet bila prva kompanija koja se bavila radio-prenosima, tako je Cisco obavio najranije poslove u vezi sa televizijskim veb-kastingom. Od ovih pionirskih dana internetske televizije do danas su se razvili najpopularniji servisi kao što su LiveTV, video na zahtjev i interaktivna televizija.[6] Veb-televizija se pojavila 1996. godine, a tehnologiju su razvile kompanije Diba Inc i Zenith Electronics. Zenith je krajem 1996. godine razvio Netvision – prvu opremu koja je korištena za gledanje veb-televizije. Prvi model je sadržao ekran od 27 inča i ugrađeni modem koji je koštao 999 dolara, a drugi, veći model sa ekranom od 35 inča (pod imenom Inteq) koštao je 3.499 dolara. Kasnije su Sony i Phillips pravili jeftiniju tehnologiju, jer su odvojili veb-kasting set od televizijskog. U aprilu 1997. godine, Majkrosoft je otkupio WebTV mrežu za 425 miliona dolara, te zaštitio ime.[7] Najznačajniji događaj koji je pokazao mogućnosti veb-kastinga bila je serija WhirlGirl, priča o djevojci pod imenom Kia Kros, koja je 1997. godine debitovala na internetu kao prvi sadržaj produciran samo za veb. Svoju licencu dobija prelaskom u vlasništvo Showtime Network veb-sajta u januaru 1999. godine.[8][9]

Video veb-kasting[уреди | уреди извор]

Video veb-kasting je mogućnost koju nudi veb, a odnosi se na slanje sadržaja u kompresovanoj formi koja se prikazuje korisnicima u realnom vremenu. Za gledanje sadržaja potreban je plejer, koji može biti dio veb-pregledača ili poseban program koji je potrebno nabaviti na sajtu veb-kastera. Emitovanje video-sadržaja se uglavnom obavlja tako što se šalju već snimljeni prilozi, ali se sadržaji mogu prenositi uživo. U živom prenosu, video-signal je konvertovan u kompresovani digitalni signal i prenošen od specijalnog veb-servera koji ima mogućnost multiplikacije, tj. ima mogućnost slanja istog sadržaja velikom broju korisnika u isto vrijeme.[тражи се извор]

Onlajn veb emitovanje je danas jedan od najpopularnijih servisa mreže. Postoje mnogi veb-sajtovi koji nude usluge veb-kastinga, a najpoznatiji su: YouTube, Vimeo, Metacafe, Hulu, Veoh, Twitch ...[тражи се извор]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pristupljeno 07.06.2012; 21:58
  2. ^ Pristupljeno 07.06.2012; 22:06
  3. ^ Pristupljeno 07.06.2012; 22:19
  4. ^ Hoeg, Wolfgang; Lauterbach, Thomas (2009). Digital Audio Broadcasting: Principles and Applications of DAB, DAB + and DMB. John Wiley & Sons. str. 26—. ISBN 978-0-470-74619-6. 
  5. ^ radiobunch.com. Pristupljeno 7. 6. 2012
  6. ^ „Pristupljeno 07.06.2012; 23:11”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 07. 06. 2012. 
  7. ^ Pristupljeno 07.06.2012; 23:26[мртва веза]
  8. ^ broadcastingcable.com. Pristupljeno 7. 6. 2012.
  9. ^ Pristupljeno 07.06.2012; 23:17

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Veb-kasting&oldid=26490428”