Пређи на садржај

Vladimir Cizelj

С Википедије, слободне енциклопедије
Vladimir Cizelj
Mesto rođenjaPtuj
 Slovenija, SFRJ
Državljanstvosrpsko, slovenačko, izraelsko
ObrazovanjeElektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Elektronika, telekomunikacije i kontrolno inženjerstvo
Zanimanjenaučnik, inovator
Aktivni period1975. - danas
NagradeKapetan Miša Anastasijević (2020), Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije (2019)
Veb-sajthttps://vladimircizelj.com/

Vladimir Cizelj je istraživač, naučnik i preduzetnik rođen 28. aprila 1951. u Ptuju (Slovenija, SFRJ). Osnivač je instituta Vlatacom.

Nakon završetka studija na Elektrotehničkom fakultetu, na Katedri za elektroniku, telekomunikacije i kontrolno inženjerstvo na Beogradskom univerzitetu, stekao je master diplomu Biznis administracija (Business Administration, MBA) Univerziteta Blumzburg, Pensilvanija (SAD). Vladimir Cizelj stiče počasni doktorat Evropskog univerziteta (European University) u Beogradu, a od Evropske akademije nauka u Beču dobija titulu akademika.[1]

Karijeru počinje u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”, gde je zaposlen u Laboratoriji za teoretsku fiziku. Osnovao je departman za specijalne uređaje i sisteme (koji se i danas nazivaju Cizeljevi uređaji i sistemi). Svojim naučnim radom doprineo je kompleksnim vojnim projektima.

Tokom karijere dr Cizelj je registrovao više desetina patenata iz naučnih oblasti kojima se bavio.

Početkom devedesetih godina odlazi u inostranstvo i naučnu karijeru dopunjava i poslovnom. U tom periodu se posebno bavio satelitskim komunikacionim sistemima i uspostavljanjem nacionalnih satelitskih transpondera.

Osniva privatnu kompaniju Vlatacom u Beogradu, 1997. godine. Vlatacom od prvog dana blisko sarađuje sa značajnim tehnološkim kompanijama, a posebno sa Motorolom. Dvosmerna saradnja ovih kampanija rezultirala je sa jedne strane uvodjenjem najsavremenijih komunikacionih i biometrijskih sistema u Srbiju, ali i otkupom intelektualne svojine Vlatacoma u oblasti biometrije od strane Motorole. Dr Vladimir Cizelj je usmeravao Vlatacom da se bavi istraživačkim, razvojnim i naučnim radom, tako da je u periodu od petnaest godina iz privatne kompanije, preko tehnološko istraživačkog i razvojnog centra izrastao u naučni institut.

Vlatacom je prvi i jedini privatni tehnički naučni institut u Srbiji. Institut je akreditovalo Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2015 godine.[2] Zajednički naučni projekti odvijaju se u saradnji sa univerzitetima Oksford, Florida Atlantik, Univerzitet u Brnu itd.

Dr Vladimir Cizelj i Vlatacom sarađuju na istraživačkim i inovativnim međunarodnim projektima FP7 i Horizon 2020 Evropske unije.[3]

Vlatacom institut se bavi “sigurnošću informaciono-komunikacione tehnologije, zaštitom sigurnosno-kritičnih sredstava i kontrolom granica, primenjenom matematikom i elektronikom u službi implementacije kriptografskih rešenja, multisenzorskim rešenjima, biometrijom, inteligentnom obradom signala radio-talasa, video signala i slika”.

Dr Vladimir Cizelj je učesnik i govornik na globalnim konferencijama. Predstavljao je Srbiju kao gost na 19. Predsedničkom samitu država Mikronezije (Micronesia Presidents’ Summit).[4]

Članstva i funkcije

[уреди | уреди извор]

Cizelj je nastupao kao učesnik Međunarodne naučne konferencije “Evropski menadžment, biznis, marketing i razvoj turizma sa posebnim fokusom na Centralnu i Jugoistočnu Evropu” - Uloga istraživanja u ekonomskom razvoju (u koautorstvu sa prof. dr Miloradom Obradovićem)

Priznanja i nagrade

[уреди | уреди извор]

Dr Vladimir Cizelj je dobitnik sledećih nagrada:

  1. ^ „European Academy of Science” (PDF). EAS. 
  2. ^ „Spisak akreditovanih instituta” (PDF). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. 
  3. ^ „Funding & tenders”. ec.europa.eu. Приступљено 2020-12-14. 
  4. ^ „19th Micronesian Presidents’ Summit Palau Demul Communique – PalauGov.pw” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-14. 
  5. ^ „Ukazi o odlikovanjima”. Predsednik Republike Srbije. Приступљено 2020-12-14. 
  6. ^ zoran. „Награде најбољим у Србији у Виминацијуму”. Медиа Инвент (на језику: српски). Приступљено 2020-12-14.