Šriviđaja

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Šriviđaja

Kadatuan Sriwijaya
650–1377
Maksimalni opseg Šriviđaje oko 8. veka sa serijom Šriviđajskih ekspanzija i osvajanja
Maksimalni opseg Šriviđaje oko 8. veka sa serijom Šriviđajskih ekspanzija i osvajanja
StatusVazal Melaju kraljevstva (1183–1377)
Prestonica
Zajednički jeziciStaromalajski, sanskrit
Religija
Mahajanski budizam,Veđrajanski budizam, animizam i hinduizam
GovernmentMonarhija
Maharaja 
• Oko 683
Dapunta Hjang Sri Jajanasa
• Oko 775
Darmasetu
• Oko 792
Samaratunga
• Okoa 835
Balaputra
• Oko 988
Sri Kudamani Varmadeva
Istorija 
• Dapunta Hjangova ekspedicija i ekspanzija, (Kedukan Bukit inskripcija)
650
• Singhasari osvajanje 1288, Madžapahit je okončao Sriviđajanku pobunu 1377
1377
ValutaIzvorni zlatne i srebrne kovanice
Prethodnik
Naslednik
Kantoli
Sajlendra
Melaju kraljevstvo
Kraljevstvo Singapura
Samudera Pasaj sultanat

Sriviđaja ili Šriviđaja (takođe Srivijaya, Sri Vijaya, indonežanski Sriwijaya}} ) bilo je staro i moćno talasokratsko malajsko carstvo sa sedištem na današnjem indonežanskom ostrvu Sumatra, koje je imalo značajan uticaj na Jugoistočnu Aziju.[1] Najstariji zapisi o njegovom postojanju datiraju iz 7. veka kada je kineski monah Jiđing opisao šestomesečni boravak u Srividžaji godine 671.[2][3] Prvi natpis sa imenom Sriviđaja takođe datira iz 7. veka, odnosno Natpis u Kedukan Bukitu u blizini Palembanga na Sumatri, datiran 683.[4] Kraljevstvo je prestalo da postoji u 13. veku iz niza razloga, pri čemu se najviše spominje ekspanzija javanskog Madžapahit carstva.[1] Sriviđaja je bilo važno središte budističke ekspanzije po Jugoistočnoj Aziji od 8. do 12. veka. Na sanskrit, sri (श्री) znači „sjajna”, a vijaya (विजय) znači „pobeda” ili „izvrsnost”.[5]

Šriviđaja je bilo prvo ujedinjeno kraljevstvo koje je dominiralo većim delom Indonežanskog arhipelaga.[6] Uspon Šraviđaja carstva se odvijao uporedo sa krajem Malajskog pomorskog perioda. Zahvaljujući svojoj lokaciji, ova nekad moćna država je razvila kompleksnu tehnologiju koristeći pomorske resurse. Osim toga, njena ekonomija je vremenom postala sve više zavisna od trgovine u tom regionu, tako da se ovo kraljevstvo transformisalo u ekonomiju baziranu na prestižnim dobrima.[7]

Nakon što je Sriviđaja propala, postala je zaboravljena, te su kasniji istoričari bili skeptični prema zamisli da bi velika ujedinjena država mogla postojati u Jugoistočnoj Aziji. O tome se prvi put javno špekuliсао francuskи istoričar Žorž Kodes iz Francuskog instituta za Daleki istok.[5] Do godine 1993. je Pjer-Iv Mangen uspeo da dokaže da je sedište Srividžaje bilo duž reke Musi između Bukit Seguntanga i Sabokingkinga (u današnjoj indonezijskoj provinciji Južna Sumatra).[5]

Etimologija[уреди]

U Sanskritu śrī[8] znači „uspešan”, „napredan”, ili „srećan”, a vijaya[9] znači „pobedonosan” ili „izvrstan”.[5] Stoga kombinovana reč Srivijaya znači „sjajna pobeda”,[10] „veličanstveni trijumf”, „prosperitetni pobednik”, „sjaj izvrsnosti” ili jednostavno „slavan”.

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Munoz, Paul Michel (2006). Early Kingdoms of the Indonesian Archipelago and the Malay Peninsula. Singapore: Editions Didier Millet. ISBN 978-981-4155-67-0. 
  2. ^ Munoz. Early Kingdoms. стр. 122. 
  3. ^ Zain, Sabri. „Sejarah Melayu, Buddhist Empires”. 
  4. ^ Peter Bellwood, James J. Fox, Darrell Tryon (1995). „The Austronesians: Historical and Comparative Perspectives”. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Munoz. Early Kingdoms. стр. 117. 
  6. ^ Mohd Hazmi Mohd Rusli (31. 08. 2015). „The unsung Malay history”. Astro Awani. 
  7. ^ Laet, Sigfried J. de; Herrmann, Joachim (1994). History of Humanity. Routledge. 
  8. ^ Glashoff, Klaus. „Sanskrit Dictionary for Spoken Sanskrit”. spokensanskrit.org. Приступљено 04. 10. 2018. 
  9. ^ Glashoff, Klaus. „Sanskrit Dictionary for Spoken Sanskrit”. spokensanskrit.org. Приступљено 04. 10. 2018. 
  10. ^ „Srivijaya: A primer - Part 1 | SEAArch - Southeast Asian Archaeology”. SEAArch - Southeast Asian Archaeology (на језику: енглески). 07. 06. 2007. Приступљено 04. 10. 2018. 

Literatura[уреди]

  • D. G. E. Hall, A History of South-east Asia. London: Macmillan, 1955.
  • D. R. SarDesai. Southeast Asia: Past and Present. Boulder: Westview Press, 1997.
  • Lynda Norene Shaffer. Maritime Southeast Asia to 1500. London: ME Sharpe Armonk, 1996.
  • Stuart-Fox, Martin. A Short History of China and Southeast Asia: Tribute, Trade, and Influence. London: Allen and Unwin, 2003.
  • Munoz, Paul Michel (2006). Early Kingdoms of the Indonesian Archipelago and the Malay Peninsula. Editions Didier Millet. ISBN 978-981-4155-67-0. 
  • Muljana, Slamet (2006). Sriwijaya. Yogyakarta: LKiS. ISBN 978-979-8451-62-1. 

Spoljašnje veze[уреди]