Маџапахит
Империја Маџапахит Karaton Majapahit · Kerajaan Majapahit | |||
---|---|---|---|
Територија утицаја Империје Маџапахит, према еулошкој поеми Нагаракретагама; појам овог јаванског приказа сматра се концептуалним[1] | |||
Географија | |||
Континент | Азија | ||
Регија | Југоисточна Азија | ||
Земља | Индонезија | ||
Главни град | Маџапахит/Вилватикта (данас АН Травулан) 77° 30′ S 112° 22′ E / 77.500° Ј; 112.367° И | ||
Друштво | |||
Службени језик | Примарни Религија | ||
Религија | |||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
Раџа — 1295—1309. |
Раден Виџаја | ||
— 1498—1527. | Гириндравардана | ||
— 1336—1364. | Гаџа Мада (махапати) | ||
Историја | |||
Историјско доба | класична антика високи средњи век | ||
— Оснивање | 10. новембар[2] 1293. | ||
— Укидање | 1527. | ||
Догађаји | |||
— Коронација | 10. новембар[2] 1293. | ||
— Вурукова експанзија | 1350—1389. | ||
— Окупација Демака | 1527. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Валута | |||
Земље претходнице и наследнице Империје Маџапахит | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Остало | |||
Данас део | 7 држава |
Маџапахит, званично Империја Маџапахит или Маџапахитска империја (јав. [ ꦏꦫꦠꦺꦴꦤ꧀ꦩꦗꦥꦲꦶꦠ꧀ [Karaton Majapahit]] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ), инд. Kerajaan Majapahit; енгл. Majapahit Empire, шп. Imperio mayapajit), била је велика таласократска империја смештена на острву Јава (данас Индонезија). Постојала је од 1293. до 1527. године, а на врхунцу је била за време владавине махараџе Хајама Вурука (познат и као Раџасанагара, Па-та-на-па-на-ву или Батара Прабу)[4] — и то од 1350. до 1389. године, у златном веку Маџапахита који је обележила Вурукова експанзија широм југоистичне Азије. Вуруково достигнуће се такође приписује и његовом премијеру, махапатију Гаџа Мади (око 1290—1364) који је Маџапахитом владао од 1336. до 1364. године.[5] Гаџа Мада је познат по заклетви Sumpah Palapa, у којој се зарекао да неће појести ништа што је зачињено све док не покори цео југоисточни архипелаг Нусантара и тако прошири Маџапахитску империју;[6] због овога се Мада у данашњој Индонезији сматра важним националним херојем.[7]
Према епској еулошкој поеми Нагаракр(е)тагама (јав. [Nagarakr(e)tagama, Desawarñana] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) из 1365. године, која описује пад Маџапахита и владавину Хајама Вурука, наводи се да се империја Маџапахит састојала из 98 трибутарних држава и простирала од Суматре до Нове Гвинеје;[8][9] сматра се да је територија обухватала просторе данашње Индонезије, Сингапура, Малезије, Брунеја, јужног Тајланда, архипелага Сулу, Филипина и Источног Тимора, мада је истинска природа сфере утицаја Маџапахитске империје и дан-данас предмет проучавања многих историчара.[10][11]
Маџапахит је била једна од последњих великих империја источноазијског региона и сматра се највећом и најмоћнијом империјом у историји Индонезије и југоисточне Азије. Понекад се помиње као претеча савремене независне и признате државе Индонезије.[12][13] Утицај Маџапахита сеже ван граница територије савремене Републике Индонезије и проучава се у многобројним научним круговима.[14][15]
|
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hall, D. G. E. (1965). „Problems of Indonesian Historiography”. Pacific Affairs. 38 (3/4): 353. JSTOR 2754037. doi:10.2307/2754037.
- ^ а б Thamrin, Mahandis Y. (10. 11. 2013). „10 November, Hari Berdirinya Majapahit”. National Geographic Indonesia. Архивирано из оригинала 26. 05. 2015. г. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ Ooi, Keat Gin, ур. (2004). Southeast Asia: a historical encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor. I, II, III. Santa Barbara: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-770-2. OCLC 646857823. Архивирано из оригинала 08. 8. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ Gerini, G. E. (јул 1905). „The Nagarakretagama List of Countries on the Indo-Chinese Mainland (Circâ 1380 A.D.)”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland: 485—511. JSTOR 25210168.
- ^ Cœdès, George (1968). The Indianized states of Southeast Asia. University of Hawaii Press. стр. 234, 239. ISBN 978-0-8248-0368-1. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ Pradipta, Budya. „Sumpah Palapa Cikal Bakal Gagasan Nkri” (PDF). digilib.pnri.go.id. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 4. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ „Majapahit Story: The History of Gajah Mada”. eastjava.com. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ Cribb, Robert (2013). Historical Atlas of Indonesia. Routledge. стр. 87. ISBN 978-1-136-78057-8. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ „Majapahit Overseas Empire”. Digital Atlas of Indonesian History. Архивирано из оригинала 08. 07. 2011. г. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ Wood, Michael. „Chapter 2: Archaeology, National Histories, and National Borders in Southeast Asia”. The Borderlands of Southeast Asia (PDF). mercury.ethz.ch. стр. 36. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 05. 2015. г. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ Adam, Asvi Warman; Wolters, Oliver W.; Legge, John David; Mohamad, Goenawan Susatyo; McDivitt, James F.; Leinbach, Thomas R. „Indonesia: The Majapahit era”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ Ricklefs, Merle Calvin (1993). A history of modern Indonesia since c. 1300 (II изд.). Stanford University Press / Macmillans. стр. 19. ISBN 978-0-8047-2195-0.
- ^ Dewi, Sita W. (9. 4. 2013). „Tracing the glory of Majapahit”. The Jakarta Post. Приступљено 19. 11. 2016.
- ^ Prapantja, Rakawi (1962). Java in the 14th Century, A Study in Cultural History: The Negara-Kertagama by Rakawi Prapanca of Majapahit, 1365 AD. 4. Превод: Pigeaud, Theodore Gauthier. The Hague: Martinus Nijhoff. стр. 29, 34.
- ^ Resink, G. J. (1968). Indonesia's History Between the Myths: Essays in Legal History and Historical Theory. The Hague: W. van Hoeve. стр. 21.
Литература
[уреди | уреди извор]- Huan, Ma (1970) [1433.]. Ying-yai Sheng-lan (瀛涯胜览): The Overall Survey of the Ocean's Shores. Hakluyt Society. Превод: Mills, J. V. G. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01032-0.
- Miksic, John, ур. (1999). Ancient History. Indonesian Heritage Series. 1. Archipelago Press / Editions Didier Millet. ISBN 978-981-3018-26-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- A Short History of Majapahit (језик: енглески)
- Memoirs of Majapahit Kingdom (језик: енглески)
- A brief history of Majapahit Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2007) (језик: енглески)
- A Complete Transcription of Majapahit Royal Manuscript of Nagarakertagama from SejarahNasional.org an National History Website (језик: енглески)