Маџапахит

Координате: 77° 30′ 00″ S 112° 22′ 00″ E / 77.50000° Ј; 112.36667° И / -77.50000; 112.36667
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Majapahit)
Империја Маџапахит
Karaton Majapahit · Kerajaan Majapahit
Застава
Застава
Грб Империје Маџапахит
Грб
Положај Империје Маџапахит на мапи Филипина
Територија утицаја Империје Маџапахит, према еулошкој поеми Нагаракретагама; појам овог јаванског приказа сматра се концептуалним[1]
Географија
Континент Азија
Регија Југоисточна Азија
Земља Индонезија
Главни град Маџапахит/Вилватикта
(данас АН Травулан)
77° 30′ S 112° 22′ E / 77.500° Ј; 112.367° И / -77.500; 112.367
Друштво
Службени језик
Примарни
Религија
Религија
Политика
Облик државе монархија
 Раџа
  1295—1309.

Раден Виџаја
 — 1498—1527. Гириндравардана
 — 1336—1364. Гаџа Мада (махапати)
Историја
Историјско доба класична антика
високи средњи век
 — Оснивање 10. новембар[2] 1293.
 — Укидање 1527.
Догађаји  
 — Коронација 10. новембар[2] 1293.
 — Вурукова експанзија
13501389
 — Окупација Демака
1527
Географске и друге карактеристике
Валута
Земље претходнице и наследнице
Империје Маџапахит
Претходнице: Наследнице:
Сингасари Султанат Демак
Краљевство Бали
Остало
Данас део

Маџапахит, званично Империја Маџапахит или Маџапахитска империја (јав. [ ꦏꦫꦠꦺꦴꦤ꧀ꦩꦗꦥꦲꦶꦠ꧀ [Karaton Majapahit]] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ), инд. Kerajaan Majapahit; енгл. Majapahit Empire, шп. Imperio mayapajit), била је велика таласократска империја смештена на острву Јава (данас Индонезија). Постојала је од 1293. до 1527. године, а на врхунцу је била за време владавине махараџе Хајама Вурука (познат и као Раџасанагара, Па-та-на-па-на-ву или Батара Прабу)[4] — и то од 1350. до 1389. године, у златном веку Маџапахита који је обележила Вурукова експанзија широм југоистичне Азије. Вуруково достигнуће се такође приписује и његовом премијеру, махапатију Гаџа Мади (око 1290—1364) који је Маџапахитом владао од 1336. до 1364. године.[5] Гаџа Мада је познат по заклетви Sumpah Palapa, у којој се зарекао да неће појести ништа што је зачињено све док не покори цео југоисточни архипелаг Нусантара и тако прошири Маџапахитску империју;[6] због овога се Мада у данашњој Индонезији сматра важним националним херојем.[7]

Према епској еулошкој поеми Нагаракр(е)тагама (јав. [Nagarakr(e)tagama, Desawarñana] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) из 1365. године, која описује пад Маџапахита и владавину Хајама Вурука, наводи се да се империја Маџапахит састојала из 98 трибутарних држава и простирала од Суматре до Нове Гвинеје;[8][9] сматра се да је територија обухватала просторе данашње Индонезије, Сингапура, Малезије, Брунеја, јужног Тајланда, архипелага Сулу, Филипина и Источног Тимора, мада је истинска природа сфере утицаја Маџапахитске империје и дан-данас предмет проучавања многих историчара.[10][11]

Маџапахит је била једна од последњих великих империја источноазијског региона и сматра се највећом и најмоћнијом империјом у историји Индонезије и југоисточне Азије. Понекад се помиње као претеча савремене независне и признате државе Индонезије.[12][13] Утицај Маџапахита сеже ван граница територије савремене Републике Индонезије и проучава се у многобројним научним круговима.[14][15]

Теракота која се чува у Травуланском музеју у Источној Јави верује се да осликава лице славног махапатија Гаџа Маде
Модел маџапахитског брода (jong) којим се трговало и развијала империја; у БИ музеју у Џакарта
Експанзија Маџапахита почела је на данашњем локалитету Травулан у 13. веку, а након што се проширио по целом индонезијском архипелагу потрајала је до почетка 16. века
Језгро и провинције (Mancanagara) Маџапахита у источним и централним деловима Јаве
Врингин лаванг из 14. века, 15,5-метарски расцепљени пролаз од црвене цигле у Травулану
16,5-метарски пролаз Баџанг рату у Травулану игграђен је у 14. веку у стилу падуракса
Храм Канди џабунг у Пајтону (Проболинго, Источна Јава) потиче из периода Маџапахита
Генеалошки дијаграм династије Раџаса, краљевске породице која је владала Маџапахитом и његовом претечом Сингасаријем више од 300 година; сами владари су истакнути тамнијом бојом, са назначеним периодом владавине [чисту .svg верзију слике погледајте овде јер се другде не рендерује исправно]
Грациозна 9,2 cm висока Бидадари Маџапахит, златна небеска апсара (нимфа) у маџапахитском стилу; савршено описује Маџапахит као „златни век” целог архипелага
Маџапахитска касица-прасица у теракоти Травулана (Источна Јава); потиче из 14. или 15. века и за разлику од Бидадари која је део приватне колекције чува се у Националном музеју Индонезије у престоници Џакарти
Пар андезитних стражара/чувара из Источне Јаве (Индонезија); датирају из око 1300—1400. године, а стајали би на улазу у хинду храмове у Маџапахитској империји; тренутно су изложени у Музеју азијске уметности у Сан Франциску (Калифорнија)
Статуа хинду богиње Парвати, животне сапутнице Шиве; исклесана је Трибуваноттунгадеви, маџапахитска краљица (1328—1350), а статуа потиче из храма Римби у Источној Јави и датира из око14. века


Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hall, D. G. E. (1965). „Problems of Indonesian Historiography”. Pacific Affairs. 38 (3/4): 353. JSTOR 2754037. doi:10.2307/2754037. 
  2. ^ а б Thamrin, Mahandis Y. (10. новембар 2013). „10 November, Hari Berdirinya Majapahit”. National Geographic Indonesia. Архивирано из оригинала 26. 05. 2015. г. Приступљено 19. новембар 2016. 
  3. ^ Ooi, Keat Gin, ур. (2004). Southeast Asia: a historical encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor. I, II, III. Santa Barbara: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-770-2. OCLC 646857823. Архивирано из оригинала 08. авг 2016. г. Приступљено 19. новембар 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  4. ^ Gerini, G. E. (јул 1905). „The Nagarakretagama List of Countries on the Indo-Chinese Mainland (Circâ 1380 A.D.)”. The Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland: 485—511. JSTOR 25210168. 
  5. ^ Cœdès, George (1968). The Indianized states of Southeast Asia. University of Hawaii Press. стр. 234, 239. ISBN 978-0-8248-0368-1. Приступљено 19. новембар 2016. 
  6. ^ Pradipta, Budya. „Sumpah Palapa Cikal Bakal Gagasan Nkri” (PDF). digilib.pnri.go.id. Архивирано из оригинала (PDF) 11. април 2008. г. Приступљено 19. новембар 2016. 
  7. ^ „Majapahit Story: The History of Gajah Mada”. eastjava.com. Приступљено 19. новембар 2016. 
  8. ^ Cribb, Robert (2013). Historical Atlas of Indonesia. Routledge. стр. 87. ISBN 978-1-136-78057-8. Приступљено 19. новембар 2016. 
  9. ^ „Majapahit Overseas Empire”. Digital Atlas of Indonesian History. Архивирано из оригинала 08. 07. 2011. г. Приступљено 19. новембар 2016. 
  10. ^ Wood, Michael. „Chapter 2: Archaeology, National Histories, and National Borders in Southeast Asia”. The Borderlands of Southeast Asia (PDF). mercury.ethz.ch. стр. 36. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 05. 2015. г. Приступљено 19. новембар 2016. 
  11. ^ Adam, Asvi Warman; Wolters, Oliver W.; Legge, John David; Mohamad, Goenawan Susatyo; McDivitt, James F.; Leinbach, Thomas R. „Indonesia: The Majapahit era”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 19. новембар 2016. 
  12. ^ Ricklefs, Merle Calvin (1993). A history of modern Indonesia since c. 1300 (II изд.). Stanford University Press / Macmillans. стр. 19. ISBN 978-0-8047-2195-0. 
  13. ^ Dewi, Sita W. (9. април 2013). „Tracing the glory of Majapahit”. The Jakarta Post. Приступљено 19. новембар 2016. 
  14. ^ Prapantja, Rakawi (1962). Java in the 14th Century, A Study in Cultural History: The Negara-Kertagama by Rakawi Prapanca of Majapahit, 1365 AD. 4. Превод: Pigeaud, Theodore Gauthier. The Hague: Martinus Nijhoff. стр. 29, 34. 
  15. ^ Resink, G. J. (1968). Indonesia's History Between the Myths: Essays in Legal History and Historical Theory. The Hague: W. van Hoeve. стр. 21. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Huan, Ma (1970) [1433.]. Ying-yai Sheng-lan (瀛涯胜览): The Overall Survey of the Ocean's Shores. Hakluyt Society. Превод: Mills, J. V. G. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01032-0. 
  • Miksic, John, ур. (1999). Ancient History. Indonesian Heritage Series. 1. Archipelago Press / Editions Didier Millet. ISBN 978-981-3018-26-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]