Ђанфранко Фини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђанфранко Фини
Gianfranco Fini.jpg
Ђанфранко Фини
Биографија
Датум рођења (1952-01-03)3. јануар 1952.(64 год.)
Место рођења Болоња
Италија
Религија Агностик
Професија психолог
Универзитет Универзитет у Болоњи
Политичка партија

Будућност и слобода за Италију

Претходно:
Италијански социјални покрет
(1968-1995)
Национална алијанса
(1995-2009)
Народ слободе

(2009-2010)
Мандат(и)
30. април 2008. — 15. март 2013.
Претходник Фаусто Бертиноти
Наследник Лаура Болдрини
Министар иностраних послова Италије
18. новембар 2004. — 17. мај 2006.
Претходник Франко Фратини
Наследник Масимо Д'Алема
11. јун 2001. — 17. мај 2006.
Претходник Масимо Д'Алема и Франческо Рутели
Наследник Масимо Д'Алема и Франческо Рутели

Ђанфранко Фини (итал. Gianfranco Fini; Болоња, 3. јануар 1952) је италијански политичар.

Био је секретар Фронта младости, затим секретар Италијанског социјалног покрета, од 1995. председник Националне алијансе (АН) пуних тринаест година од свог оснивања до 2008.

Године 2009. АН улази у нову партију Народ слободе(ПдЛ). Међутим ради сукоба са лидером ПдЛ-а Силвијем Берлусконијем у јулу 2010, Фини излази из странке и оснује нови покрет под називом Будућност и слобода за Италију.

Фини је био потпредседник Савета министара владе Берлускони II и III као и министар иностраних послова. Од 30. априла 2008. до 15. марта 2013. био је председник је Дома посланика. Између осталог председава Фондацију Фарефутуро (FareFuturo).

Спољашње везе[уреди]