Ђанфранко Фини

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђанфранко Фини
Ђанфранко Фини
Лични подаци
Датум рођења(1952-01-03)3. јануар 1952.(72 год.)
Место рођењаБолоња, Италија
НародностИталијан
РелигијаАгностик
УниверзитетУниверзитет у Болоњи
ПрофесијаПсихолог
Политичка каријера
Политичка
странка
Будућност и слобода за Италију

Претходно:
Италијански социјални покрет
(1968-1995)
Национална алијанса

(1995-2009)
Народ слободе

(2009-2010)
30. април 2008 — 15. март 2013.
ПретходникФаусто Бертиноти
НаследникЛаура Болдрини
Министар иностраних послова Италије
18. новембар 2004 — 17. мај 2006.
ПретходникФранко Фратини
НаследникМасимо Д'Алема
11. јун 2001 — 17. мај 2006.
ПретходникМасимо Д'Алема и Франческо Рутели
НаследникМасимо Д'Алема и Франческо Рутели

Ђанфранко Фини (итал. Gianfranco Fini; Болоња, 3. јануар 1952) је италијански политичар.

Био је секретар Фронта младости, затим секретар Италијанског социјалног покрета, од 1995. председник Националне алијансе (АН) пуних тринаест година од свог оснивања до 2008.

Године 2009. АН улази у нову партију Народ слободе(ПдЛ). Међутим ради сукоба са лидером ПдЛ-а Силвијем Берлусконијем у јулу 2010, Фини излази из странке и оснује нови покрет под називом Будућност и слобода за Италију.

Фини је био потпредседник Савета министара владе Берлускони II и III као и министар иностраних послова. Од 30. априла 2008. до 15. марта 2013. био је председник је Дома посланика. Између осталог председава Фондацију Фарефутуро (FareFuturo).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]