Ђерђ Конрад
| Ђерђ Конрад | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 2. април 1933. |
| Место рођења | Беретћоујфалу, Краљевина Мађарска |
| Датум смрти | 13. септембар 2019. (86 год.) |
Ђерђ Конрад (мађ. György Konrád; 2. април 1933 — 13. септембар 2019[1]) био је мађарски књижевник, познат као заговорник индивидуалне слободе. Члан и суоснивач Мађарске дигиталне књижевне академије (1988), а од 2006. инострани члан САНУ.
Биографија[уреди]
Студирао је књижевност, психологију и социологију. Од 1959. до 1965. био је социјални радник, уређује сабрана дела Толстоја и Балзака. Објављује прве есеје и чланке. Од 1965. ради у научном одељењу Института за урбанизам. Власти комунистичке Мађарске су му 1974. године запленике студију Путеви интелигенције према класној власти, и практично му је до краја 1988. онемогућено да јавно публикује у тој земљи. Од 1974. до 1984. борави углавном у иностранству као стипендиста разних фондација — две године у Западном Берлину, затим у САД, путује по Европи, Аустралији и Америци.
Био је један од вођа демократске опозиције у једнопартијској Мађарској, затим један је од оснивача најјаче либералне странке, Савез слободних демократа. Од 1990. до 1993. био је председник Међународног ПЕН клуба, а од 1997. до 2003. председник Немачке академије уметности Берлин-Бранденбург.
Библиографија[уреди]
Преведено на српски језик:
- Губитник (1987)
- Посетилац (1990)
- Пскушења аутономије (1991)
- Оснивач града (1991)
- На пупку Европе (1995)
- Идентитет и хистерија (1995)
- Вртна забава (1997)
- Антиполитика (1999)
- Југословенски рат (2000)
- Невидљиви глас (2001)
- Мелинда и Драгоман (2002)
- Одлазак од куће и повратак кући (2007)
- Помраченје Сунца, на брду (2009)
- Клатно (2010)
- Извештај о стању духа (2012)
- Европа за почетнике (2016)
Награде и признања[уреди]
- Хердерова награда (1983)
- Европска награда за есеј (1985)
- Кошутова награда (1990)
- Почасни доктор Универзитета у Антверпену (1990)
- Награда Манес-Спербер (1990)
- Мировна награда немачких издавача и књижара (1991)
- Међународна књижевна награда Стефан Митров Љубиша (1998)
- Међународна Карлова награда (2003)
- Теслина награда (2003)
- Почасни доктор Универзитета у Новом Саду (2003)
- Франц Верфел за људска права (2007)
- Награда за роман Милован Видаковић (2009)
- Јеврејски савет за књигу (2010)
Референце[уреди]
- ^ „Преминуо мађарски писац и дисидент Ђерђ Конрад”. Б92. 13. 9. 2019. Приступљено 14. 9. 2019.
Спољашње везе[уреди]
 |
Ђерђ Конрад на Викимедијиној остави. |
