Ђорђе Алфиревић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђорђе Алфиревић
Djordje Alfirevic Alf.jpg
Ђорђе Алфиревић (фото Раде Ковач)
Датум рођења(1976-04-18)18. април 1976.(43 год.)
Место рођењаБеоград, Србија
СФРЈ
ПољеАрхитектура, Уметност, Наука
Правац/традицијаапстрактни експресионизам, експресионизам, минимализам

Ђорђе И. Алфиревић је југословенски (српски) архитекта, уметник и научник. Рођен у Београду, аутор је неколико десетина архитектонских пројеката, више десетина научних радова, и добитник годишње награде УЛУПУДС и Награде Универзитета у Београду за најбољи истраживачки пројекат у 2000. години. Ђорђе Алфиревић спада у малу групу ретких архитеката који су свој рад током година преиспитивали кроз есеје, те објављене теоријске радове, и истовремено у групу ретких историографа, препознатљивих у научним круговима, који су се, поред исцрпног научног рада, остварили као архитекти и аутори објеката. У његовој сфери интересовања и радовима, између осталог, дуго година је присутно интердисциплинарно истраживање архитектуре и психологије кроз отворена питања о психолошким утицајима архитектуре на кориснике, а са друге стране и архитектуре као артефакта – физичке манифестације свести аутора.[1]

Биографија[уреди]

Ђорђе И. Алфиревић је рођен у Београду 18. априла 1976. године. Основну школу и гимназију је завршио у Земуну.[2] Диплому инжењера архитектуре је стекао 2002. године одбраном дипломског рада на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, под називом Културни центар и апартманско насеље на Гардошу у Земуну (ментор Дарко Марушић). Звање магистра наука[тражи се извор] у областима архитектуре и урбанизма је стекао 2010. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду[3] одбраном магистарске тезе под насловом Обнова и развој Рајачких пивница: Методе пројектовања у контексту заштићене средине (ментор Василије Милуновић). Звање доктора техничких наука је стекао 2015. године одбраном докторске дисертације под називом Експресионизам у архитектури XX века у Србији на Архитектонском факултету Универзитета у Београду (ментор др Александар Игњатовић). У периоду од 2000. до 2006. године је био ангажован у Институту за архитектуру и урбанизам србије (ИАУС) са статусом истраживача-стипендисте Министарства за науку и технологију Републике Србије. У периоду од 2006. до 2008. године ради у оквиру самосталног пројектног бироа Vectoring у Београду. Током 2008. и 2009. године је радио у оквиру Машинопројект Копринг-а у Београду. Статус самосталног уметника и чланство у архитектонској секцији Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) је стекао 2011. године, након чега је успоставио самосталну архитектонску праксу - Студио Алфиревић.[4] Поред архитектуре се активно бави сликарством, истраживањима и едукацијом у области уметности. Своје уметничке радове је излагао на више колективних и самосталних изложби.

Архитектонска остварења[уреди]

Најзначајнија дела (избор)[уреди]

Павиљон Through Ito Jakuchu's eyes, Токио (коаутор С. Симоновић Алфиревић)
Културни центар Бетон хала, Београд (коаутори Б. Станковић, Д. Трифуновић, Ђ. Николић, П. Туфегџић, М. Вујошевић)
Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад (коаутор А. Чарапић)
Стамбено-пословни комплекс социјалног становања у насељу Овча, Београд (коаутори Д. Марушић, М. Марушић)
Реконструкција базена СЦ Олимп, Београд (коаутори Н. Милојевић, Ј. Кубурић)
Јапанска чесма на Калемегдану, Београд (самосталан рад)
Сплав-ресторан 4U, Београд (коаутор С. Симоновић Алфиревић)
  • 2013. Ентеријер психоаналитичког саветовалишта Ракић-Глишић, Београд (коаутор Сања Алфиревић Симоновић).
  • 2012. Позоришни павиљон Operalab, Варшава (коаутор Сања Алфиревић Симоновић).
  • 2012. Изложбени павиљон Through Ito Jakuchu's eyes, Токио (коаутор Сања Алфиревић Симоновић).
  • 2012. Стамбено-пословни комплекс у насељу „Расадник“, Лазаревац (коаутори Дарко Марушић, Миленија Марушић).
  • 2012. Стамбено-пословни комплекс социјалног становања у насељу Овча, Београд (коаутори Дарко Марушић, Миленија Марушић).
  • 2011. Културни центар Бетон хала, Београд (коаутори Бојана Станковић, Душан Трифуновић, Ђорђе Николић, Петар Туфегџић, Милица Вујошевић).
  • 2010. Јапанска чесма на Калемегдану, Београд (самосталан рад).
  • 2010. Ентеријер стана Мутавџић, Београд (коаутори Бојан Стевић, Душан Трифуновић, Ђорђе Николић).
  • 2009. Реконструкција базена СЦ „Олимп“, Београд (коаутори Наташа Милојевић, Јелена Кубурић).
  • 2007. Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад (коаутор Ана Чарапић).
  • 2003. Трг испред Београдског драмског позоришта, Београд (самосталан рад).

Награде и признања[уреди]

  • Годишња награда УЛУПУДС-[5] а за 2012. годину
  • Награда листа Борба за најбољи студентски пројекат у 2000. години.
  • Награда Универзитета у Београду за најбољи истраживачки пројекат у 2000. години.

Награде на архитектонским и урбанистичким конкурсима[уреди]

  • 2012. Конкурсни пројекат за павиљон 'Through Ito Jakuchu's Eyes', међународно такмичење 'Ito Jakuchu Inspired', Токио (коаутор Сања Алфиревић Симоновић) - II награда.[6]
  • 2012. Конкурсни пројекат за типизовану београдску чесму, Београд (коаутор Сања Алфиревић Симоновић) - III награда.
  • 2011. Конкурсни пројекат комплекса социјалног становања у Овчи, Београд (коаутори Д. Марушић, М. Марушић) - откуп.[7]
  • 2010. Конкурсни пројекат јапанске чесме на Калемегдану, међународно такмичење, Београд (самосталан рад) - II награда.
  • 2006. Конкурсни пројекат комплекса социјалног и непрофитног становања западно од насеља Др Ивана Рибара, Нови Београд (самосталан рад) - откуп.
  • 2005. Конкурсни пројекат насеља Вишњичко поље - ИГМ „Трудбеник“, Београд (коаутори Д. Марушић, М. Марушић, А. Чарапић) - I награда.[8]
  • 2003. Конкурсни пројекат трга испред Београдског драмског позоришта,[9] Београд (самосталан рад) - I награда.[10]

Библиографија[уреди]

Истраживачки текстови[уреди]

Књиге, монографије, публикације[уреди]

Референтни текстови[уреди]

Уметничка дела[уреди]

Уметнички рад[уреди]

Сликарство аутора је последица његових истраживања о феноменима чисте експресије и експресивности у уметности и архитектури.[12] Тежња ка фигуралном и реалистичном стваралаштву, која је била карактеристична за први период његовог опуса (од 19942009 године), одликује се истраживањима психолошких стања и људских страхова. Кључне карактеристике које се евидентне на делима из овог периода су: примена јаких контраста, тежња ка сликовитости, смелост потеза, који су потенцирани до нивоа гребања подлоге. Сви ликовни елементи одражавају духовни немир, који је карактеристичан за рану фазу његовог сликарства. Други Алфиревићев период (од 20092014 године) је карактеристичан по апстрактном приступу и темама које варирају од природних феномена, до тежње ка материјализацији енергије и дематеријализације облика у природи. Примери из овог периода се у семантичком смислу могу довести у везу са романтичарским стваралаштвом Вилијема Тарнера и апстрактним концептима експресионизма Џексона Полока, с обзиром на то да их аутор наводи као чисте примере експресивности и у својим истраживањима.[13] На радовима из овог периода доминирају јаки контрасти, интензиван колорит и уситњена структура, којом аутор попут фротажа тежи да дематеријализује облике до нивоа њихове духовне есенције.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Мецанов, Драгана. Приказ монографије Експресионизам у српској архитектури аутора др Ђорђа Алфиревића. Наслеђе (Београд, бр. 18 (2017), стр. 161.)
  2. ^ Списак матураната Земунске гимназије 1993/94
  3. ^ Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet (University of Belgrade - Faculty of Architecture)
  4. ^ Studio Alfirevic arhitekti | arhitektura i dizajn enterijera
  5. ^ ULUPUDS, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije
  6. ^ Резултати конкурса - извод са сајта Designboom.
  7. ^ Резултати конкурса - извод са сајта Друштва архитеката Београда.
  8. ^ Мали град у Београду - текст Ј. Вучића у Гласу Јавности 01.11.2005.
  9. ^ Београдско драмско позориште
  10. ^ Извод из Плана детаљне регулације Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 20, 2015) (на језику: енглески) - Службени лист града Београда бр.1/2006
  11. ^ Списак одбрањених магистарских теза[мртва веза] - извод са сајта Архитектонског факултета Универзитета у Београду.
  12. ^ Визуелни израз у архитектури, у коме прави критички осврт на појмове експресије и експресивности и износи своје виђење о овим феноменима.
  13. ^ Експресионизам као стваралачка тенденција у архитектури

Спољашње везе[уреди]