Дхјана

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ђхана)
Не мешати са ђнана, што значи знање.

Дхјана (санскрит: ध्यान dhyāna) или ђхана (пали: झान jhāna) означава мотрење, загледање, контемплацију[1], односно медитативну задубљеност која се постиже интензивном концентрацијом на одредени духовни или телесни предмет.[2]

Битан је појам у хиндуизму, ђаинизму и будизму. Ошо је описује као "дубљу пажњу усмерену на себе, која укључује опажај тела, ума, чула и околине, без поистовећења са тим."[web 1]

Еквивалент у кинеском језику је ч'ан а у јапанском зен.

Етимологија[уреди]

Санскритска реч dhyāna је настала од индо-европског корена „dheia“, што значи гледати, видети. Оригинално значење речи било је размотрити, сагледати, иако је већ у Будино време добила значење медитативног задубљења.[3]

У хиндуизму[уреди]

Од времена упанишада, индијски религијски правци наглашавају дхјану и однос учитељ-ученик.[4]

У систему јоге, дхјана као претпоследњи члан духовне дисциплине претходи стању пуне сабраности (самади). Каснији будистички модели пружају оштрије спецификације и скоро дословно одговарају формулацијама у Патанђалијевевим јогасутрама.[5] У сваком случају Патанђалијево дело датира из пост-буддхистичког периода.[5]

У ђаинизму[уреди]

Систем медитативног задубљења носи у неколико ђаинских текстова назив ђхана. У оба случаја има четири разине или подручја, с аналогним обележјима као у будизму.[5]

У будизму[уреди]

Главни чланак: Мотрење (будизам)
Бодисатва седи у задубљењу. Авганистан, 2. век.

Буда је реч ђхана користио да означи ступњеве које прелази ум на путу од уобичајене пренатрпаности до потпуне јасноће. Ђхана, загледање, је једно од средстава постизања нирване путем кроћења свести и постизања потпуног мира.[1] Први корак у загледању је истрајна и редовна вежба до нивоа када су пет препрека напретку ума неутралисане.[3] Буда је уочио четири ступња загледања.[3]

Литература[уреди]

  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Filozofijski rečnik, Matica hrvatska, Zagreb 1984.
  • Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
  2. dhyāna, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.
  3. 3,0 3,1 3,2 Budizam od A do Ž
  4. Зен, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
  5. 5,0 5,1 5,2 Čedomil Veljačić, Put meditativnog zadubljenja u đainizmu i buddhizmu

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]