Ђхана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не мешати са ђнана, што значи знање.
Буда у медитацији

Дхјана (санскрит: ध्यान dhyāna) или ђхана (пали: झान jhāna) означава загледање, контемплацију[1], односно медитативну задубљеност која се постиже интензивном концентрацијом на одредени духовни или телесни предмет.[2]

Битан је појам у хиндуизму, ђаинизму и будизму.

Еквивалент у кинеском језику је ч'ан а у јапанском зен.

Етимологија[уреди]

Санскритска реч dhyāna је настала од индо-европског корена „dheia“, што значи гледати, видети. Оригинално значење речи било је размотрити, сагледати, иако је већ у Будино време добила значење медитативног задубљења.[3]

Дхјана у хиндуизму[уреди]

У систему јоге, дхјана као претпоследњи члан духовне дисциплине претходи стању пуне сабраности (самади).

Ђхана у будизму[уреди]

Бодисатва седи у задубљењу. Авганистан, 2. век.

Буда је реч ђхана користио да означи ступњеве које прелази ум на путу од уобичајене пренатрпаности до потпуне јасноће. Иако је уочио четири таква ступња, не треба их сматрати одвојеним. Један ступањ се утапа и прелази у други, како се различити ментални елементи развијају или губе.[3]

ВикицитатиУ ономе ко је постигао први степен задубљења, говор је утихнуо. Постижући друго задубљење, размишљање је престало. Досежући треће задубљење, радост је престала. Досежући четврто задубљење удисање и издисање су престали. Досежући подручје просторне неограничености, опажање облика је престало. Постижући подручје неограничене свести, опажање неограниченог простора је престало. Досежући подручје ничега, опажање неограничене свести је престало. Досежући подручје ни-опажања-ни-неопажања, опажање подручја ничега је престало. Постигавши престанак опажања и осета, опажање и осети су нестали. У монаху слободном од нечистоће похлепа, мржња и заблуда су утихнули.[4]

У будизму, ђхана, загледање, је једно од средстава постизања нирване путем кроћења садржаја свести и постизања потпуног мира.[1] Први корак у загледању јесте истрајна и редовна вежба до нивоа када су пет препрека напретку ума ослабљене или привремено неутралисане.[3]

Загледање је постепен процес који се постиже вежбом. Има неколико редуктивних ступњева, на којима је присутно све мање обележја ума.[1] Од почетка се јављају пријатна стања (радост и срећа), које временом потпуно превладавају.[3]

Ђхана обично означава четири загледања у подручје облика (rupa), где је на сваком ступњу присутно све мање обележја:

  • Први ступањ: присутно је замишљање (vitakko), промишљање (vicaro), радост (piti), задовољство (sukha), и сабраност (samadhi);
  • Други ступањ: радост, задовољство и сабраност;
  • Трећи ступањ: задовољство и сабраност,
  • Четврти ступањ: сабраност и новостечена равнодушност (upekkha).

Постоји још и четири загледања у подручју безобличног (arupa), које се називају arupa-đhanam.[5] Нетелесна загледања, као и последње телесно загледање, карактеришу сабраност и равнодушност.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977.
  2. dhyāna, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Budizam od A do Ž
  4. Govor Ānandi (2)
  5. jhana, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.

Види још[уреди]