Самади

Из Википедије, слободне енциклопедије

Самадхи (санскрит: समाधि samādhi) је хинду и будистички појам који означава висок степен медитативне задубљености. У систему јога осми и последњи члан духовне дисциплине; у будизму осми и последњи члан осморочланог пута и средишњи појам посебне медитационе технике ђхана[1].

У веданти нижи ступањ (савикалпа-самадхи) је онај на коме још постоје модалне разлике (гуна) и многострукост (упадхи), из којих потиче доживљај индивидуалне одвојености. Потпуна сабраност или задубљеност (нирвикалпа-самадхи) је стање утонулости у апсолутну трансценденцију парам-атмана. Зато се самадхи ту описује као стање где су „уништени упадхи“ и постигнуто ослободење од препорађања. Према ведантинским коментарима самадхи се разликује од дубоког сна по томе што у сну ментални и осетни органи престају деловати у незнању, а у првоме у највишој спознаји и свесности (ћита).

По европским аналогијама самадхи се понекад преводи као екстаза и објашњава као »unio mystica«.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.