Самади

Из Википедије, слободне енциклопедије

Самадхи (санскрит: समाधि samādhi) је санскритски и пали појам који значи сабраност. Сабраност је најчешћи и најважнији термин у теоријама о медитацији свих индијских филозофских школа.[1]

У систему јоге сабраност представља осми и последњи члан духовне дисциплине.[2]

У будизму је осми и последњи члан осморочланог пута ослобођења, и средишњи појам посебне медитационе технике ђхана.[2]

У веданти[уреди]

У веданти нижи ступањ (савикалпа-самадхи) је онај на коме још постоје модалне разлике (гуна) и многострукост (упадхи), из којих потиче доживљај индивидуалне одвојености. Потпуна сабраност или задубљеност (нирвикалпа-самадхи) је стање утонулости у апсолутну трансценденцију парам-атмана. Зато се самадхи ту описује као стање где су „уништени упадхи“ и постигнуто ослободење од препорађања. Према ведантинским коментарима самадхи се разликује од дубоког сна по томе што у сну ментални и осетни органи престају деловати у незнању, а у првоме у највишој спознаји и свесности (ћита).[2]

У будизму[уреди]

За више информација погледајте чланак Сабраност (будизам).
Монах медитира на Тајланду.
Монаси, једна ствар када је негована и често практикована доноси велики плод и корист. Која је то ствар? Сабраност пажње на дах.[3]
 

У будизму, сабраност представља кључни квалитет сваке успешне медитације (ђхане).[4] У списима се дефинише као "обједињење ума" (M.I,301), а понекад и "фокусираност ума" (ekodibhāva).[4] Исправна концентрација (sammā samādhi) је последњи корак племенитог осмоструког пута, којим се постиже укидање патње.[1]

Будисти наводе много предности концентрације. Пошто се пажња зауставља на једном предмету одређени период, то нам обезбеђује да га боље упознамо, те он отуда има своју улогу и у постизању мудрости.[4] Када развијемо концентрацију, можемо пажњу окренути било чему, уместо да она непрекидно скаче са једне ствари на другу. То може смањити бескорисно сањарење, забринутост и нежељене узнемирујуће мисли. У оквиру будистичке медитације, концентрација се обично развија путем вежбања сабраности на дах.[4]

Буда је навео неколико ствари које помажу развоју сабраности. Прва је придржавање врлине. На тај начин поједностављујемо сопствени живот, смањујемо могућност кајања, не доводимо себе у неугодне ситуације и сукобе, а од свега тога наш ум постаје растројен. Друга је "стражарење на вратима чула", што значи пазити да ум не буде прекомерно стимулисан (D.I,70). Такође, док вежбамо концентрацију, одржавање угодног положаја омогућиће телу да се умири. Слично томе, један ведар, опуштен ментални став ће концентрацију учинити лакше достижном. Буда је говорио: "из пријатности долази радост; кад смо радости тело се смирује; са смиреним телом постајемо срећни, а ум који је срећан постаје концентрисан" (D.I,74).

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Rada Iveković, Rana budistička misao (str. 131-152), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1977.
  2. 2,0 2,1 2,2 Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  3. Jedna stvar
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Budizam od A do Ž

Види још[уреди]