Јанез Вајкард Валвазор
| Јанез Вајкард Валвазор | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | мај 1641. |
| Место рођења | Љубљана, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 19. септембар 1693. (52 год.) |
| Место смрти | Кршко, Хабзбуршка монархија |
Барон Јанез Вајкард Валвазор (словен. Janez Vajkard Valvasor, нем. Johann Weichard von Valvasor) је био крањски племић, географ, историчар, етнограф, сликар и члан Краљевског друштва.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је на Старом Тргу у Љубљани од оца Вартоломеја Валвазоруа и мајке Ана-Марије Раубер. Потомак је старе племићке породице из Бергама,данашња Италија. Валвазори су били власници Гамберка и Медија у Излакама, где је млади Валвазор проводио детињство заједно са шеснаесторо браће и сестара.
Завршио је језуитску гимназију у Љубљани. По тадашњој племићкој навици, знање је стицао на путовањима (Свето Римско царство, Африка, Краљевина Француска, Стара Швајцарска конфедерација) и у војсци. Од 1663. до 1664. учествовао је и у борбама против Турака. Вратио се 1672. и купио град Богеншперк, Црни поток, разрушени Лихтенберг и кућу у Љубљани. Исте године се оженио с Аном Максимилино. Имао је једанаесторо деце, али их је петоро умрло на рођењу. Јанез је преминуо у 52. години живота у Кршком. Сахрањен је у породичној гробници на Излакама.
Рад
[уреди | уреди извор]Упркос војничком позиву, свој живот је провео као научник. Нарочито је истраживао дежелу Крањску - средишњи део данашње Словеније.
Притом је написао опсежна дела и био један од првих картографа у Словенији. Отворио је прву бакроштампарију у Словенији и имао је своју графичку радњу. Оставио је иза себе велику библиотеку колекција и дела. Трошкови које је имао као научник, истраживач превазилазили су његове материјалне могућности, па је већину од својих материјалних добара морао да распрода 1692.
Проучавање Церкнишког језера
[уреди | уреди извор]Истраживање Церкнишког језера био је Валвазорјев главни истраживачки рад. То језеро је периодично пресушивало и било је пуно разних теорија о том феномену. Дужим просматрањем настао је и опис тог феномена у 4. глави Славе војводине Крањске. То му је донело и једино признање у животу, 1687. је био изабран за члана енглеског Краљевског друштва у Лондону а радови су му превођени. Слава војводине Крањске
Књига Слава војводине Крањске представља његово најзначајније дело. Издана је у Нирнбергу 1689. и написана је на немачком језику, да би била разумљивија ширим масама. Сакупио је податке који су били веома важни за приказ живота у данашњој Словенији током 17.-ог века. Са тиме је желео представити данашњу Словенију (које је у то време била под влашћу Аустрије) странцима. Књига је доста опсежна са 15 глава и 3.532 странице и вредним цртежима. Упркос слави књиге, зараде на њој није имао.
Дела
[уреди | уреди извор]- Dominicæ passionis icones, 1679, reprint 1970.
- Topographia arcium Labergianarum id est arces, castella et dominia in Carniolia habita possident comites a Lamberg; Bagenspergi (Bogenšperg), 1679, reprint 1995.
- Topographia Archiducatus Carinthiæ antiquæ & morenæ completa: Das ist Vollkommene und gründliche Land - Beschreibung des berühmten Erzherzogtums Kärndten; Нирнберг 1688.
- Opus insignium armorumque...; (1687.-1688)
- Die Ehre dess Hertzogthums Crain: das ist, Wahre, gründliche, und recht eigendliche Belegen- und Beschaffenheit dieses Römisch-Keyserlichen herrlichen Erblandes; Laybach (Љубљана) 1689.
Литература
[уреди | уреди извор]- Branko Reisp. Kranjski polihistor Janez Vajkard Valvasor., Mladinska knjiga, Ljubljana 1983.
- Mirko Rupel. Valvasorjevo berilo., Mladinska knjiga, Ljubljana 1951.