Јанез Вајкард Валвазор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јанез Вајкард Валвазор
Janez Vajkard Valvasor.jpg
Датум рођења мај 1641.
Место рођења Љубљана
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 19. септембар 1693.(1693-09-19)(51–52 год.)
Место смрти Кршко
Хабзбуршка монархија

Барон Јанез Вајкард Валвазор (сл. Janez Vajkard Valvasor, нем. Johann Weichard von Valvasor) је био словеначки племић, географ, историчар, етнограф, сликар и члан Краљевског друштва.

Биографија[уреди]

Рођен је на Старом Тргу у Љубљани од оца Вартоломеја Валвазоруа и мајке Ана-Марије Раубер. Потомак је старе племићке породице из Бергама, Италија. Валвазори су били власници Гамберка и Медија у Излакама, где је млади Валвазор проводио детињство заједно са шеснаесторо браће и сестара.

Завршио је језуитску гимназију у Љубљани. По тадашњој племићкој навици, знање је стицао на путовањима (Немачка, Африка, Француска, Швајцарска) и у војсци. Од 1663. до 1664. учествовао је и у борбама против Турака. Вратио се 1672. и купио град Богеншперк, Црни поток, разрушени Лихтенберг и кућу у Љубљани. Исте године се оженио с Аном Максимилино. Имао је једанаесторо деце, али их је петоро умрло на рођењу. Јанез је преминуо у 53. години живота у Кршком. Сахрањен је у породичној гробници на Излакама.

Рад[уреди]

Насловна страна Слава војводине Крањске

Упркос војничком позиву, свој живот је провео као научник. Нарочито је истраживао дежелу Крањску - средишњи део данашње Словеније.

Притом је написао опсежна дела и био један од првих картографа у Словенији. Отворио је прву бакроштампарију у Словенији и имао је своју графичку радњу. Оставио је иза себе велику библиотеку колекција и дела. Трошкови које је имао као научник, истраживач превазилазили су његове материјалне могућности, па је већину од својих материјалних добара морао да распрода 1692.

Проучавање Церкнишког језера

Истраживање Церкнишког језера био је Валвазорјев главни истраживачки рад. То језеро је периодично пресушивало и било је пуно разних теорија о том феномену. Дужим просматрањем настао је и опис тог феномена у 4. глави Славе војводине Крањске. То му је донело и једино признање у животу, 1687. је био изабран за члана енглеског Краљевског друштва у Лондону а радови су му превођени. Слава војводине Крањске

Књига Слава војводине Крањске представља његово најзначајније дело. Издана је у Нирнбергу 1689. и написана је на немачком језику, да би била разумљивија ширим масама. Сакупио је податке који су били веома важни за приказ живота у Словенији 17. века. Са тиме је желео представити Словенију странцима. Књига је доста опсежна са 15 глава и 3.532 странице и вредним цртежима. Упркос слави књиге, зараде на њој није имао.

Дела[уреди]

  • Dominicæ passionis icones, 1679., reprint 1970.
  • Topographia arcium Labergianarum id est arces, castella et dominia in Carniolia habita possident comites a Lamberg; Bagenspergi (Bogenšperg), 1679, reprint 1995.
  • Topographia Archiducatus Carinthiæ antiquæ & morenæ completa: Das ist Vollkommene und gründliche Land - Beschreibung des berühmten Erzherzogtums Kärndten; Нирнберг 1688.
  • Opus insignium armorumque...; (1687.-1688.)
  • Die Ehre dess Hertzogthums Crain: das ist, Wahre, gründliche, und recht eigendliche Belegen- und Beschaffenheit dieses Römisch-Keyserlichen herrlichen Erblandes; Laybach (Љубљана) 1689.

Литература[уреди]

  • Branko Reisp, Kranjski polihistor Janez Vajkard Valvasor, Mladinska knjiga, Ljubljana 1983.
  • Mirko Rupel, Valvasorjevo berilo, Mladinska knjiga, Ljubljana 1951.

Спољашње везе[уреди]