Јарив Левин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јарив Гидеон Левин
Yariv Levin.JPG
Биографија
Датум рођења(1969-06-22)22. јун 1969.(50 год.)
Место рођењаЈерусалим
Израел
Држављанство Израел
Религијајудаизам
СупружникЈифат Левин
Деца3
Професијаадвокат
УниверзитетХебрејски универзитет у Јерусалиму
Политичка
партија
Ликуд
19. министар туризма Израела
Тренутна функција
Функцију обавља од 14. маја 2015.
Избори17. март 2015.
ПредседникРувен Ривлин
Председник владеБенјамин Нетанјаху
ПретходникУзи Ландау
14. министар безбједности Израела
14. мај 2015. — 25. мај 2015.
Избори17. март 2015.
ПредседникРувен Ривлин
Председник владеБенјамин Нетанјаху
ПретходникЈицхак Ахаронович
НаследникГилар Ердан

Јарив Левин (хебр. יריב גדעון לוין; 22. јун 1969) израелски је адвокат и политичар, тренутно је члан Кнесета за Ликуд и министар туризма.[1] Члан Кнесета био је и у 18[2] и 19 сазиву.[3]

Биографија[уреди]

Јарив Левин је рођен 22. јуна 1969 у Израелу, био је номинован за награду Израела из књижевности. Ујак његове мајке, Елијаху Ланкин био је један од шесторице главних на броду Алталена, у сукобу у јуну 1948[4] и члан Кнесета из странке Херут, у њиховом првом појављивању.[5] Ишао је у средњу школу Бојар у Јерусалиму. Током служења војске, придружио се израелским одбрамбеним снагама као преводилац арапског, а касније је био организатор и управљач курса арапског за преводиоце.[6] Године 1995 објавио је речник економских појмова преведен између хебрејског, арапског и енглеског,[6] за који је добио награду за изванредан рад на пољу студија арапског језика.[6] Студирао је на хебрејском универзитету у Јерусалиму, гдје је стекао звање дипломирани правник.[6] Радио је као адвокат у области грађанског комерцијалног права.[6] Ожењен је Јифат, ћерком бившег члана Кнесета, Јакова Шамаија, са којом има троје дјеце.[5]

Политичка активност[уреди]

Своју политичку активност, Левин је почео на универзитету, у студентској фракцији Ликуда, гдје је био говорник, а касније замјеник предсједника фракције. Године 1997 био је на челу тима који је формирао огранак Ликуда у Модину, док је 2003 изабран за предсједника тог огранка.[6] У периоду између 2003 и 2004 био је члан борда директора спортског савеза Хапоела, док је између 2003 и 2006 био члан борда директора компаније за развој Источног Јерусалима[6] У периоду између 2005 и 2009 био је члан борда директора компаније Сехар Митцвах.[6]

Године 2006, предсједник Ликуда — Бенјамин Нетанјаху, поставио је Левина на чело ликудовог комитета за надзор владиних званичника, са циљем да усмјерава ликудове активности против владе и тадашњег премијера Ехуда Олмерта. Левин је уложио жалбу врховном суду против премијера Олмерта, што је резултирало именовањем министра за социјалну заштиту, чија функција је неко вријеме била упражњена.

Активности у 18. Кнесету[уреди]

На парламентарним изборима 2009, Левин је представљао централни регион за ликуд. Налазио се на 21 мјесту странке за улазак у Кнесет, гдје је и ушао након што је ликуд освојио 27 мјеста.[7] На парламентарним изборима 2013, Левин је у Кнесет ушао као 17 посланик од 31 мјеста колико је ликуд освојио.[8]

3. августа 2009, Левин је био предсједавајући кућног комитета Кнесета.[6] Такође је био представник Кнесета у комитету за избор кандидата за државне тужиоце.[6]

Левин је предсједавао заједничким комитетима кућног комитета и Устава, закона и правде за приједлоге референдума.[6] Овај приједлог наводи да референдум мора бити спроведен у случају планирања одрицања од суверене територије. Приједлог је прошао друго и треће очитавање у новембру 2010 и постао је закон.[6] 40 Левинових приједлога током владе 18. Кнесета прошло је друго и треће очитавање и уврштено је у законе, што је рекорд за члана Кнесета током једног мандата.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ „Current Knesset Members of the Twentieth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 19. 2. 2018. 
  2. ^ „Knesset Members of the Eighteenth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 19. 2. 2018. 
  3. ^ „Knesset Members of the Nineteenth Knesset”. knesset.gov.il. Приступљено 19. 2. 2018. 
  4. ^ Ravid, Barak (23. 6. 2011). „Underwater search for sunken Altalena ship set to begin”. Haaretz. Приступљено 19. 2. 2018. 
  5. 5,0 5,1 „Yariv Levin MK”. Likud.org.Il. Приступљено 19. 2. 2018. 
  6. 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 „Yariv Levin Likud”. knesset.gov.il. Приступљено 19. 2. 2018. 
  7. ^ תוצאות סופיות לא רשמיות (на језику: хебрејском). Knesset Board of Elections. 12. 2. 2009. Приступљено 19. 2. 2018. 
  8. ^ „Final official results of the Elections for the Nineteenth Knesset”. Israeli Central Elections Committee. 30. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2018. Приступљено 19. 2. 2018. 

Спољашње везе[уреди]