Пређи на садржај

Јеленка Хербез

С Википедије, слободне енциклопедије
Јеленка Хербез
„Јудита са главом Холоферна“ — портрет Јеленке Хербез (Константин Пантелић, око 1850)[1]
Пуно имеЈеленка Хербез
Датум рођењаизмеђу 1761. и 1821.[2]
Место рођењаОсманско царство
„Млада жена у српском“ — портрет Јеленке Хербез (Урош Кнежевић, после 1850)

Јеленка Хербез (рођена у Османском царству између 1761. и 1821.),[2] позната и по надимку Мала госпођа, била је љубавница српског кнеза Милоша Обреновића, а касније супруга српског официра и политичара Теодора Хербеза.

Према неким мишљењима, била је једна од најинтригантнијих историјских фигура у Србији тог времена.[3]

У култури

[уреди | уреди извор]

Две уметничке слике приказују Јеленку Хербез. Једна је платно Константина Пантелића „Јудита са главом Холоферна“, настало око 1850. године. Друго платно је приказује док нерасположено и осорно позира Урошу Кнежевићу. Због таквог става уметник јој се осветио насловом дела „Млада жена у српском“, где придев „млада“ никако не стоји моделу који је већ зашао у зреле године.[1]

Са Јеленком Хербез као једним од главних ликова, српски писац Ђорђе Милосављевић објавио је 2008. године историјски хорор трилер „Ђаво и Мала госпођа”,[4] чија је радња смештена у Србију из времена кнеза Милоша. Роман је инспирисан је истинитим случајем из 1835. године – серијом зверских убистава која су се десила у Крагујевцу, а за које је оптужен митски човек-пас „Псоглави”, као и чињеницом да је Ханс Кристијан Андерсен, такође један од главних ликова у роману, у то време заиста посетио Србију.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Андрић, Марија (2013-10-27). „Жене у српским устанцима – тајна Јеленке Хербез”. meskalero (на језику: српски). Приступљено 2024-07-26. 
  2. ^ а б „Jelenka Herbez”. geni_family_tree (на језику: српски). 2022-04-29. Приступљено 2024-07-29. 
  3. ^ а б „Đavo i mala gospođa - Đorđe Milosavljević”. Laguna (на језику: српски). Приступљено 2024-07-29. 
  4. ^ Милосављевић, Ђорђе (2008). Ђаво и мала госпођа: пустоловије. Библиотека Заплет. Београд: Scatto. ISBN 978-86-87649-12-5.