Јонтофореза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јонтофореза
Iontophoresis device.png
Лечење палмарне хиперхидрозе јонтофорезом
ICD-9-CM99.27
MedlinePlus007293

Јонтофореза је један од најједноставнијих, најсигурнији и најекономичнијих облика електротерапије и електродијагностике заснован на примени једносмерна струја ниске волтаже. Јонтофореза се показала као сигурно, ефикасно и економично средство за примарно лечење палмарне и плантарне хиперхидрозе и других дерматолошких болести.[1] Вишедеценијска клиничка искуства и истраживања показују значајно смањење прекомерног палмоплантарног знојења са минималним нуспојавама. Да би се постигли најбољи резултати јонтофорезе, здравствени радници морају да обезбеде добру едукацију пацијенат о механизму деловања и користима употребе јонтофорезе како би након болничког лечења пацијенати могли успешно да наставак лечења код куће или амбулантно у лекарској ординацији.[2]

Јонтофореза се може комбиновати и са другим третманима хиперхидрозе, као што су топикални антиперспиранти и инјекције ботулинског токсина.

Опште информације[уреди]

Јонтофореза је унос у тело, преко интактне коже јонизоване супстанце (лека),[3] или растворњиивих јона соли применом једносмерне струје. Метод је заснован на принципу електролизе уз чију помоћ се нпр. кухињска со (натријум хлорид (NaCl), у облику раствора подвргава јонизацији. У том процесу промена концентрација позитивних јона Na и негативних јона Cl ; налази примену у ендодонцији или дерматологији.

Изводи се тако што се влажни сунђери са електродама причврсте за шаке, табане или се поставе у пазушне јаме и затим се кроз њих у одређеном временском трајању пропушта једносмерна струја ниске волтаже (максималне јачине 20 мА).

Учинак јонтофорезе је привремен (реверзибилан), и зато се она мора понављати у одређеним временским интервалима (недељно или месечно). Механизам деловања јонтофорезе је непознат.[4]

Због ограниченог начина примене и због нешто веће иритације коже пазушне јаме у односу на кожу табана и дланова, јонтофореза се ретко примењује у лечењу пазушне хиперхидрозе.

Компензациони облик хиперхидрозе се код јонтофорезе никада не појављује.

Примена[уреди]

Године 1936, Ichihashi је примењивао разна средства као што су; атропин, хистамин и формалдехид како би доказао да се знојење дланова може смањити јонтофорезом.[5] Његова истраживања су остала готово непримењена у медицинској пракси све до 1952, када су Боуман и Груенвалд (Bouman and Gruenwald) објавили своју студију, након лечења 113 болесника и у њој приказали позитивне учинке јонтофореза у лечењу хиперхидрозе дланова и табана, и доказали да се и без додавања јонизујуће супстанце постижу исти терапијски ефекат као и применом обичне воде са чесме.[6]

Левит је 1968. први приказао једноставан галвански уређај чијом употребом је могао да ублажи хиперхидрозу у 85% оболелих.[7][8]

У студији коју су објавили Reinauer S, Neusser A, Schauf G, Holzle E, након лечења јонтофорезом 25 пацијената са хиперхидрозом дланова, престанак симптома јављао се у просеку након 11 третмана (30 минута по третману најмање четири пута недељно), применом воде са чесме.[9] Код оних пацијента који не реагују на воду из славине у току јонтофорезе, у воду се могу додати антихолинергичне супстанце.

Потпуни престанак знојења након јонтофорезе обично траје једну до две недеље и знојење се брзо враћа без примене терапије одржавања.[10]

Јонтофоретско давање лекова нуди алтернативу хиподермичном убризгавању кортикостероида (које је јако болно),[11] уз повећани комфор и смањење системских и локализованих нежељених ефекате.[12] Она омогућује краткотрајно давање кортикостероида и избегава нелагодност које изазива убадање игала на већ нежно подручје ткива. Такође избегавање употребе хиподермичке игле спречава даљу трауму ткива и елиминише ризик од инфекције на месту убризгавања. Такође, ризик од потенцијалне некрозе и/или слабљења тетива повезан са болусним убризгавањем кортикостероида јонтофорезом је елиминисано.[13]

Нежељена дејства[уреди]

Нежељена дејства након примене јонтофорезе (која су јако ретка), могу се јавити у облику;[14]

  • осећаја паљења и пецкање по кожи третираног подручја,
  • претерано сувих дланова,
  • испуцале коже.

Нежељена дејства могу се спречити смањењем учесталости јонтофорезе и применом вазелина.[15]

Компликације[уреди]

Као теже компликације након јонтофорезе могу се јавити еритем и појава ретких везикула на кожи које се могу (ако је то потребно) лечити применом креме 1% хидрокортизона.[16]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Gangarosa, L.P., Ozawa, A., Ohkido, M., Shimomura, Y., Hill, J.M. (1995) Iontophoresis for enhancing penetration of dermatologic and antiviral drugs. J Dermatol, 22(11): 865-75
  2. ^ Rai R, Srinivas CR. Iontophoresis in dermatology. Indian J Dermatol Venereol Leprol 2005; 71: 236–41.
  3. ^ Jevtić, T., Mejdi, Z., Vukomanović, J., Milovanović, D.& Jevtić, M. 2008, Primena suspenzije metilprednozolona jontoforezom kod pacijenata sa artrozom kolena, Serbian Journal of Experimental and Clinical Research, vol. 9, no. 1, pp. 13-17.
  4. ^ Kreyden, Oliver P (2004). Iontophoresis for palmoplantar hyperhidrosis. Journal of Cosmetic Dermatology 3 (4): 211–4.
  5. ^ Ichihashi T. Effect of drugs on the sweat glands by catophoresis, and an effective method for suppression of local sweating: Observation on the effect of diaphoretics and adiaphoretics. J Orient Med 1936; 25:101-2.
  6. ^ Bouman HD, Grunewald Lentzer EM. The treatment of hyperhidrosis of hands and feet with constant current. AmJ Phys Med 1952; 31:158 169
  7. ^ Levit F. Simple device for the treatment of hyperhidrosis by iontophoresis. Arch Dermatol 1968; 98:505-7
  8. ^ Levit F. Treatment of hyperhidrosis by tap water iontophoresis. Cutis 1980; 26:192-4.
  9. ^ Reinauer S, Neusser A, Schauf G, Holzle E. Iontophoresis with alternating current and direct current offset (AC/DC iontophoresis): a new approach for the treatment of hyperhidrosis. Br J Dermatol 1993; 129:166-9.
  10. ^ Holze E, Alberti N. Long-term efficacy and side effects of tap water iontophoresis of palmoplantar hyperhidrosis: the usefulness of home therapy. Dermatologica 1987; 175: 126-35.
  11. ^ Zgradić, I. (1995) The technique of the intraarticular injection use. Belgrade: Zgradić Branko
  12. ^ Gokoglu F, Fndkoglu G, Yorgancoglu ZR, Okumus M, Ceceli E, Kocaoglu S. Evaluation of iontophoresis and local corticosteroid injection in the treatment of carpal tunnel syndrome. Am J Phys Med Rehabil 2005; 84: 92–6
  13. ^ Anderson CR, Morris RL, Boeh SD, Panus PC, Sembrowich WL. Effects of iontophoresis current magnitude and duration on dexamethasone deposition and localized drug retention. Phys Ther 2003; 83: 161–70.
  14. ^ Jevtic M. Physical medicine and rehabilitation. Kragujevac: Medical Faculty University of Kragujevac, 1999. (in Serbian)
  15. ^ Solish, Nowell; Bertucci, Vince; Dansereau, Alain; Hong, H. Chih-HO; Lynde, Charles; Lupin, Mark; Smith, Kevin C.; Storwick, Greg (2007). "A Comprehensive Approach to the Recognition, Diagnosis, and Severity-Based Treatment of Focal Hyperhidrosis: Recommendations of the Canadian Hyperhidrosis Advisory Committee". Dermatologic Surgery. 33 (8): 908–23. doi:10.1111/j.1524-4725.2007.33192.x. PMID 17661933
  16. ^ Walling, Hobart W.; Swick, Brian L. (2011). Treatment Options for Hyperhidrosis. American Journal of Clinical Dermatology. 12 (5): 285–95. doi:10.2165/11587870-000000000-00000. PMID 21714579

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).