Пређи на садржај

Јонтофореза

С Википедије, слободне енциклопедије
Јонтофореза
Лечење палмарне хиперхидрозе јонтофорезом
ICD-9-CM99.27
MedlinePlus007293

Јонтофореза је један од најједноставнијих, најсигурнији и најекономичнијих облика електротерапије и електродијагностике заснован на примени једносмерна струја ниске волтаже. Јонтофореза се показала као сигурно, ефикасно и економично средство за примарно лечење палмарне и плантарне хиперхидрозе и других дерматолошких болести.[1][2] Вишедеценијска клиничка искуства и истраживања показују значајно смањење прекомерног палмоплантарног знојења са минималним нуспојавама. Да би се постигли најбољи резултати јонтофорезе, здравствени радници морају да обезбеде добру едукацију пацијенат о механизму деловања и користима употребе јонтофорезе како би након болничког лечења пацијенати могли успешно да наставак лечења код куће или амбулантно у лекарској ординацији.[3]

Јонтофореза се може комбиновати и са другим третманима хиперхидрозе, као што су топикални антиперспиранти и инјекције ботулинског токсина.[4]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Јонтофореза је унос у тело, преко интактне коже јонизоване супстанце (лека),[5] или растворњиивих јона соли применом једносмерне струје. Метод је заснован на принципу електролизе уз чију помоћ се нпр. кухињска со (натријум хлорид (NaCl), у облику раствора подвргава јонизацији. У том процесу промена концентрација позитивних јона Na и негативних јона Cl ; налази примену у ендодонцији или дерматологији.[6]

Изводи се тако што се влажни сунђери са електродама причврсте за шаке, табане или се поставе у пазушне јаме и затим се кроз њих у одређеном временском трајању пропушта једносмерна струја ниске волтаже (максималне јачине 20 мА).[7]

Учинак јонтофорезе је привремен (реверзибилан), и зато се она мора понављати у одређеним временским интервалима (недељно или месечно). Механизам деловања јонтофорезе је непознат.[8]

Због ограниченог начина примене и због нешто веће иритације коже пазушне јаме у односу на кожу табана и дланова, јонтофореза се ретко примењује у лечењу пазушне хиперхидрозе.

Компензациони облик хиперхидрозе се код јонтофорезе никада не појављује.

Примена

[уреди | уреди извор]

Године 1936, Ichihashi је примењивао разна средства као што су; атропин, хистамин и формалдехид како би доказао да се знојење дланова може смањити јонтофорезом.[9] Његова истраживања су остала готово непримењена у медицинској пракси све до 1952, када су Боуман и Груенвалд (Bouman and Gruenwald) објавили своју студију, након лечења 113 болесника и у њој приказали позитивне учинке јонтофореза у лечењу хиперхидрозе дланова и табана, и доказали да се и без додавања јонизујуће супстанце постижу исти терапијски ефекат као и применом обичне воде са чесме.[10]

Левит је 1968. први приказао једноставан галвански уређај чијом употребом је могао да ублажи хиперхидрозу у 85% оболелих.[11][12]

У студији коју су објавили Reinauer S, Neusser A, Schauf G, Holzle E, након лечења јонтофорезом 25 пацијената са хиперхидрозом дланова, престанак симптома јављао се у просеку након 11 третмана (30 минута по третману најмање четири пута недељно), применом воде са чесме.[13] Код оних пацијента који не реагују на воду из славине у току јонтофорезе, у воду се могу додати антихолинергичне супстанце.[14]

Потпуни престанак знојења након јонтофорезе обично траје једну до две недеље и знојење се брзо враћа без примене терапије одржавања.[15]

Јонтофоретско давање лекова нуди алтернативу хиподермичном убризгавању кортикостероида (које је јако болно),[16] уз повећани комфор и смањење системских и локализованих нежељених ефекате.[17] Она омогућује краткотрајно давање кортикостероида и избегава нелагодност које изазива убадање игала на већ нежно подручје ткива. Такође избегавање употребе хиподермичке игле спречава даљу трауму ткива и елиминише ризик од инфекције на месту убризгавања. Такође, ризик од потенцијалне некрозе и/или слабљења тетива повезан са болусним убризгавањем кортикостероида јонтофорезом је елиминисано.[18]

Нежељена дејства

[уреди | уреди извор]

Нежељена дејства након примене јонтофорезе (која су јако ретка), могу се јавити у облику;[19]

  • осећаја паљења и пецкање по кожи третираног подручја,
  • претерано сувих дланова,
  • испуцале коже.

Нежељена дејства могу се спречити смањењем учесталости јонтофорезе и применом вазелина.[20]

Компликације

[уреди | уреди извор]

Као теже компликације након јонтофорезе могу се јавити еритем и појава ретких везикула на кожи које се могу (ако је то потребно) лечити применом креме 1% хидрокортизона.[21]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gangarosa, L.; James, M. (1995). „Modern iontophoresis for local drug delivery”. Int J Pharm.. 123 (2): 159—171. doi:10.1016/0378-5173(95)00047-M. 
  2. ^ Gangarosa, L.P., Ozawa, A., Ohkido, M., Shimomura, Y., Hill, J.M (1995). „Iontophoresis for enhancing penetration of dermatologic and antiviral drugs”. J Dermatol.. 22 (11): 865—75. PMID 8557860. doi:10.1111/j.1346-8138.1995.tb03937.x. 
  3. ^ Rai, R.; Srinivas, C. R. (2005). „Iontophoresis in dermatology.”. Indian J Dermatol Venereol Leprol. 71 (4): 236—41. PMID 16394430. doi:10.4103/0378-6323.16613 Слободан приступ. 
  4. ^ Schuetz, Yannic B.; Naik, Aarti; Guy, Richard H.; Kalia, Yogeshvar N. (2005). „Emerging strategies for the transdermal delivery of peptide and protein drugs”. Expert Opinion on Drug Delivery. 2 (3): 533—548. PMID 16296773. S2CID 25164302. doi:10.1517/17425247.2.3.533. 
  5. ^ Jevtić, T., Mejdi, Z., Vukomanović, J., Milovanović, D.& Jevtić, M (2008). „Primena suspenzije metilprednozolona jontoforezom kod pacijenata sa artrozom kolena”. Serbian Journal of Experimental and Clinical Research. 9 (1): 13—17. .
  6. ^ Siddiqui, O.; Roberts, M.; Polock, A. (1985). „The effect of iontophoresis and vehicle pH on the in-vitro permeation of lignocaine through human stratum corneum”. J Pharm Pharmacol.. 37 (10): 732—735. PMID 2867145. doi:10.1111/j.2042-7158.1985.tb04954.x. 
  7. ^ Riviere, J. E.; Heit, M. C. (1997). „Electrically assisted transdermal drug delivery”. Pharm Res.. 14 (6): 687—697. PMID 9210183. doi:10.1023/A:1012129801406. 
  8. ^ Kreyden, Oliver P (2004). „Iontophoresis for palmoplantar hyperhidrosis”. Journal of Cosmetic Dermatology.. 3 (4): 211—4. PMID 17166108. doi:10.1111/j.1473-2130.2004.00126.x. 
  9. ^ Ichihashi, T. (1936). „Effect of drugs on the sweat glands by catophoresis, and an effective method for suppression of local sweating: Observation on the effect of diaphoretics and adiaphoretics.”. J Orient Med.. 25: 101—2. .
  10. ^ Bouman, H. D.; Grunewald Lentzer EM (1952). „The treatment of hyperhidrosis of hands and feet with constant current”. AmJ Phys Med.. 31 (3): 158—169. PMID 14943812. 
  11. ^ Levit, F. (1968). „Simple device for the treatment of hyperhidrosis by iontophoresis”. Arch. 98 (5): 505—7. PMID 5684224. 
  12. ^ Levit, F. (1980). „Treatment of hyperhidrosis by tap water iontophoresis”. Cutis.. 26 (2): 192—4. PMID 7408539. .
  13. ^ Reinauer S, Neusser A, Schauf G, Holzle E (1993). „Iontophoresis with alternating current and direct current offset (AC/DC iontophoresis): a new approach for the treatment of hyperhidrosis”. British Journal of Dermatology.. 129 (2): 166—9. PMID 7654577. doi:10.1111/j.1365-2133.1993.tb03521.x. .
  14. ^ Marro, D.; Guy, R. (2000). „Characterization of the iontophoretic perselectivity properties of human and pig skin”. J Control Release.. 70 (1–2): 213—217. PMID 11166421. doi:10.1016/S0168-3659(00)00350-3. 
  15. ^ Holze, E.; Alberti, N. (1987). „Long-term efficacy and side effects of tap water iontophoresis of palmoplantar hyperhidrosis: the usefulness of home therapy.”. Dermatologica.. 175 (3): 126—35. PMID 3653460. doi:10.1159/000248810. 
  16. ^ Zgradić, I. (1995) The technique of the intraarticular injection use. Belgrade: Zgradić Branko
  17. ^ Gokoglu F, Fndkoglu G, Yorgancoglu ZR, Okumus M, Ceceli E, Kocaoglu S (2005). „Evaluation of iontophoresis and local corticosteroid injection in the treatment of carpal tunnel syndrome”. Am J Phys Med Rehabil. 84 (2): 92—6. PMID 15668556. doi:10.1097/01.PHM.0000151942.49031.DD. 
  18. ^ Anderson, C. R.; Morris RL; Boeh SD; Panus PC; Sembrowich WL (2003). „Effects of iontophoresis current magnitude and duration on dexamethasone deposition and localized drug retention”. Phys Ther. 83 (2): 161—70. PMID 12564951. doi:10.1093/ptj/83.2.161. 
  19. ^ Jevtic M (1999). Physical medicine and rehabilitation. Kragujevac: Medical Faculty University of Kragujevac. . (in Serbian)
  20. ^ Solish, Nowell; Bertucci, Vince; Dansereau, Alain; Hong, H. Chih-HO; Lynde, Charles; Lupin, Mark; Smith, Kevin C.; Storwick, Greg; Canadian Hyperhidrosis Advisory Committee (2007). „A Comprehensive Approach to the Recognition, Diagnosis, and Severity-Based Treatment of Focal Hyperhidrosis: Recommendations of the Canadian Hyperhidrosis Advisory Committee”. Dermatologic Surgery. 33 (8): 908—923. PMID 17661933. S2CID 3791845. doi:10.1111/j.1524-4725.2007.33192.x. 
  21. ^ Walling, Hobart W.; Swick, Brian L. (2011). „Treatment Options for Hyperhidrosis”. American Journal of Clinical Dermatology. 12 (5): 285—295. PMID 21714579. S2CID 17897689. doi:10.2165/11587870-000000000-00000. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јонтофореза&oldid=31182704”