Јосиф Руњанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јосиф Руњанин
Josip Runjanin.png
Датум рођења (1821-12-08)8. децембар 1821.
Место рођења Винковци
Аустријско царство
Датум смрти 2. фебруар 1878.(1878-02-02) (56 год.)
Место смрти Нови Сад
Аустроугарска

Јосиф Руњанин (Винковци, 8. децембар 1821Нови Сад, 2. фебруар 1878) био је српски композитор.

Биографија[уреди]

Јосиф Руњанин је рођен у Винковцима, у тадашњој Хабзбуршкој монархији, али је пореклом из села Руњани код Лознице.[1] Породица се одатле прво преселила у Бијељину, затим у Славонију, а на крају у Срем.

Јосиф Руњанин је познат по композицији Лијепа наша домовино, која је данас химна Републике Хрватске.

Као кадет у Глини, нашавши се у друштву илирских родољуба, компоновао је 1846. мелодију на текст Антона Михановића, коју је први хармонизовао В. Лихтенегер (Sbirka različitih četveropjevah mužkoga sbora II Zagreb 1862.) Према изјави Руњаниновог братића Николе Руњанина, мелодија је „исхитрена“ према мелодији једне италијанске песме, Кухач је касније нашао да је то врло слободна прерада дуета из трећег чина Доницетијеве опере Лучија од Ламермура.[2]

Приликом изложбе Хрватско-славонског господарског друштва 1891. у Загребу певана је као „хрватска химна“, под насловом Лијепа наша домовина.

Руњанин је познат и као композитор патриотске песме "Радо иде Србин у војнике" за коју је текст написао Васа Живковић. Ову његову композицију користио је Чајковски у свом "Словенском маршу" и Јохан Штраус Син у свом "Српском кадрилу".

Кућа у којој је Руњанин живео у Новом Саду је постојала до 2013, када се због небриге срушила.[3]

Референце[уреди]

  1. www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. Текст др Крешимира Ковачевића проф Музичке академије Загреб у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1968. том 7 pp. 118
  3. Блиц, 24.9.2013.

Спољашње везе[уреди]